Tokom poslednje nedelje EXPO-a u Dubaiju saznao sam na čijem paviljonu stoji velika fotografija šefa države, koja zemlja jedina na svetu u svom imenu ima reč “ljubav”; ko je 1802. izumeo mleko u prahu i na čijem paviljonu i pored potpuno haosa u toj zemlji pozivaju – turiste da je posete
“Da li znate da je Slovenija jedina zemlja na svetu koja u svom imenu sadrži reč – ljubav (love)”, prvo je što smo čuli čim smo prošle nedelje kročili na tlo najveće izložbe na svetu. Paviljon zemlje “sa sunčane strane Alpa”, naravno, sav u zelenom, nalazi se na samom ulazu u EXPO 2020 u Dubaiju.
Odlagan zbog pandemije, u senci ratova i logističkih izazova, EXPO je prošle nedelje zabeležio svog 20-milionitog posetioca. Kao i Tokyo 2020 i EXPO 2020 nije menjao godinu u nazivu, iako je počeo 12 meseci kasnije nego što je trebalo. 192 zemlje su učestvovale na ovoj Svetskoj izložbi i tu je takođe oboren rekord. U toku je “Water Week”, 10. i poslednja nedeljna tema u sklopu “Programa za ljude i planetu” u okviru kojih su razmatrane brojna pitanja od značaja za savremeno čovečanstvo (“Klima i biodiverzitet”, “Svemir”, “Urbani i ruralni razvoj”, “Tolerancija i inkluzivnost”, “Znanje i učenje”, “Putovanja i konekcije”, “Globalni ciljevi”, “Zdravlje i Wellness”, “Hrana i poljoprivreda” i na kraju “Voda”). Tokom brojnih razgovora i izložbi u poslednjoj tematskoj nedelji, razmatrali su se načini da se prevaziđu problemi vezani za vodu kao jedan od osnovnih resursa planete – od prekomernog izlovljavanja ribe preko zagađenosti voda plastikom do klimatskih promena.
Kraljevina Saudijska Arabija zvanično ima najbolji paviljon na EXPO 2020 a pored te, dobila je i još dve počasne nagrade (Najbolji dizajn zgrade i Najbolja prezentacija od “Exhibitor magazina”). Saudijski paviljon je dobio i brojne pohvale posetilaca između ostalog i titulu “najinstagramičnijeg”. Naftom bogata kraljevina nije štedela kada je reč o svom predstavljanju na ovoj izložbi. Oborili su čak tri Ginisova rekorda: Najveći interaktivni svetleći pod sa 8.000 LED sijalica, najduža interaktivna vodena instalacija duga 32 metra i najveće LED interaktivno digitalno ogledalo – površine 1.302 kvadratna metra.
Pred Saudijske Arabije većina medija u “Top 10 paviljona” svrstala je Japan (“Ako imate vremena da posetite samo jedan paviljon, neka to bude – Japan!”, TimeOut). Paviljon ove carevine inspirisan je tradicionalnim origamijem. Među 10 najboljih su i paviljon UAE (u obliku krila sokola koja mogu da se sklope i rasklope za tri minuta) kao i izložbeni prostori Južne Koreje, Pakistana, Velike Britanije, Jamajke, Nemačke, Crne Gore, Kine, Brazila i Švajcarske.
Nastavili smo dalje prema Paviljonu Srbije koji se nalazi u jednoj od centralih ulica EXPO-a odmah pored velikih država kakve su Australija i Rusija. Srbija je na EXPO-u svakako imala najveći i najskuplji paviljon u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana. Srbija ima bogatu i dugu tradiciju nastupa na Svetskim izložbama – ove godine obeležavamo čak 136 godina od prvog učešća, tada mlade kraljevine. Paviljon Srbije, rad dizajnera iz studija A3 Architects osmišljen je kao svojevrsna vremenska kapsula, koja “povezuje zaostavštinu neolitske Vinčanske kulture sa digitalno modernom Srbijom”.
Ispred paviljona nalazi se impozantna skulptura delo je novosadskog vajara Aleksandra Bunčića i predstavlja repliku Dvoglavog idola, vinčanske figurine koja je pronađena na lokalitetu Gomolava u Hrtkovcima. Originalna figurina nalazi se na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine.
Pažnju javnosti nakon otvaranja EXPO-a u oktobru prošle godine izazvala je neobična odluka da deo promocije Srbije u ovom regionu bude i plaćeni intervju Milice Đurđić, partnerke premijerke Ane Brnabić. Pod naslovom “Colorful Belgrade” Milica se pojavila na naslovnoj strani arapskog izdanja prestižnog modnog magazina “L’Officiele”. Obučena u kreaciju poznate modne dizajnerke srpskog porekla Roksande Ninčić, Milica je za “L’Officiele Arabia” pričala o modi, o tome kako voli Beogradski hipodrom i Beogradsku filharmoniju. Kako LGBT kultura nije preterano popularna u islamskom svetu, nije se previše zadržavala na detaljima svog odnosa sa srpskom premijerkom.
Ulazimo u srpski paviljon u čijem prizemlju su izložene narodne nošnje u vitrinama a u delu koji izgleda kao muzejska suvenirnica možete kupiti i nekoliko proizvoda iz Srbije, među njima i “Plazma” keks po ceni od 15 AED (3.72 eura) i pakovanje kafe “Grand” koje će vas koštati 110 AED (27 eura). Na prvom spratu vidimo široko stepenište prekriveno jastucima sa srpskim narodnim motivima, nekoliko ekrana i dve nacionalne zastave oko stolića ograđenog crvenim VIP-konopcem. Sprat više, odmah čim siđete sa pokretnih stepenica čeka vas digitalizovano lice neolitskog čoveka čiji su ostaci otkriveni na lokalitetu Lepenski Vir u istočnoj Srbiji, na obalama reke Dunav. Kažu da je imao oko pedeset godina kada je umro, da je bio visok oko 178 cm, da je imao 70 kilograma i da se dosta hranio ribom. Sahranjen je u položaju “lotosa”, što ukazuje da je imao važnu ulogu u svojoj zajednici. Posle toga nailazite na miks svega: od BioSense Institua i Nikole Tesle preko Gorana Bregovića i Stefana Milenkovića do Dejvida Gete (?). Kasnije mi je objašnjeno da je Geta tu kao najčešći performer na preko dve decenije starom festivalu “Egzit”.
Srpski i ruski paviljon deli samo Turkmenistan ispred čijeg paviljona su postavljene figure konja, simbola ove srednjoazijske države. Iako se proneo glas da će zbog rata u Ukrajini paviljon Rusije biti zatvoren, to se nije desilo. Na ulazu u izložbeni prostor ove zemlje nalazi se spisak naučnih otkrića za koje su zaslužni ruski naučnici. Iznad te liste piše “From Russia with Love”. Naziv čuvenog filma o Agentu 007 iz 1963. u svetlu novih okolnosti koje su nastupile nakon 24. februara ove godine zvuči gotovo nadrealno.
Centrala tema kod Rusa bio je ljudski mozak i sve što je on izumeo, veoma impresivno i posećeno. Inače, Dubai je pun Rusa koji su se sklonili iz svoje zemlje od situacije izazvane ratom i sankcijama. Sa druge strane, čini se da većina Arapa u UAE, razgovarao sam sa nekoliko a to je i utisak još nekih naših ljudi koji žive u Dubaiju – opravdava Putinovu agresiju na Ukrajinu. Prijatelj mi priča kako su sedamdesetih i osamdesetih u tek stvorenoj državi UAE – gotovo svi učitelji bili Palestinci, izbeglice iz ratova sa Izraelom. Ti palestinski učitelji od malih nogu deci su usađivali antiizraleski pa i antiamerički sentiment. Zato i ne čudi ovakav stav kada je reč o ratu u Ukrajini.
U nemogućnosti da obiđem sve paviljone, odlučio sam se da posetim neke sasvim male i egzotične poput ostrvskih država Kiribati i Palau. Dve zemlje smeštene u Tihom okeanu ogromna većina posetilaca EXPO-a nikada nije posetila, mnogo njih verovatno nisu ni čuli za njih. Ipak, potrudili su se da se predstave kroz kulturu svojih domorodaca, prirodne lepote i autohtone riblje vrste u svojim vodama.
Za kraj pokušaću svoje utiske da sažmem kroz parafrazu stare pesme Boba Dilana: Šta si video na EXPO-u moj plavooki sine? Ispred “Švedske šume” video sam drveni pištolj čija cev beše vezana u čvor, repliku isto takvog spomenika koji je 1988. postavljen ispred Zgrade UN u Njujorku… Na ulazu u paviljon Turkmenistana video sam sliku Gurbangulija Berdimuhamedova koji je bio Predsednik ove države do pre nedelju dana (sada je Predsednik Parlamenta). Pričao sam sa robotom koji je prošao pored mene; slušao “limenu glazbu”, pod suncem Dubaija, gde je malo ko očekuje; saznao da je na prvoj Velikoj svetskog izložbi 1851. u Londonu predstavljen tada novi izum – WC (sa vodokotlićem) kao i da Haiti i pored zemljotresa, ubistva Predsednika i opšteg haosa – reklamira svoj turizam… Na kraju i to da su Rusi 1802. izumeli mleko u prahu.
Rođen 27.7.1968. u Baču (Vojvodina, Srbija). Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar – u početku kao novosadski dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”; zagrebačke “Arene”, sarajevskih “Naših dana”. Sarađuje i u magazinima “Vreme” i “Stav”.
1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika “Index”. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina “Nezavisi Index” koji će kasnije 1993. promeniti ime u “Svet” iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa.
Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika – 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godišnje.
U porfoliju kompanije pored domaćih (poput magazina “Lepota i zdravlje”, “Svet”, “Pošalji recept”, “Lekovito bilje” itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: “The Economist”, “Hello!”, “Gloria”, “Story”, “Star”, “Lisa Moj stan”, “Hausbau”, “Brava Casa”, “Bravo”, “Alan Ford”, “Grazia”, “La Cucina Italiana”, “Auto Bild” i brojni drugi.
