Razglednica Vašington
Jedna fotografija i četiri slike u tri vašingtonska muzeja pričaju o američkoj stvarnost rascepljenoj između diktata “političke korektnosti” i rastućeg desnog ekstremizma kao o i neverovatnom putovanju jednog El Grekovog dela
Brzim vozom “Amtrak” u ranim popodnevnim časovima nakon trosatne vožnje stigli smo iz Njujroka na vašingtonsku “Union Station”. Petnaestominutna šetnja od hotela do restorana u Kineskoj četvrti “mirisala” je kao i u Njujorku na – pre godinu dana legalizovanu marihuanu.
Punih stomaka rešili smo da obiđemo bar jedan muzej. Bio sam u Vašingtonu do sada tri puta – 1994. na International Visitors Programu Američke vlade; 2001. privatno i – 2011. preko Ambasade SAD u programu za menadžere u medijima. Svaki put sam posetio Smithsonian American Art Museum i National Portrait Gallery u istoj zgradi.
THE LIGHT
Zanimljivo mi koliko se kroz dominaciju “političke korektnosti” provećao broj portreta američkih Indijanaca od 1994. do danas. Ovoga puta posebnu pažnju privukao mi je rad Džordža Katlina “Wi-jún-jon, Pigeon’s Egg Head (The Light) Going To and Returning From Washington”. Slika je nastala 1837. i prikazuje poglavicu Asiniboin plemena koji je 1831. pozvan u Vašington da tu predstavlja svoje pleme. Nakon zime provedene u gradu, nekada ponosni ratnik, zamenio je svoju tradicionalnu odeću evropskom, u rukama su mu kišobran i lepeza, u ustima cigareta, u džepovima flaše alkohola… Simbolika primenjiva na mnoge – od Vašingtona do Beograda.
JUNIS KENEDI ŠRAJVER
Na prvom spratu galerije pažnju mi privlači još jedna slika – hiperrealistično platno Dejvida Lenca “Eunice Kennedy Shriver” na kojem je na suncem obasjanoj plaži prikazana starija doterana žena, očigledno pripadnica američke više klase – u društvu dece i mladih sa posebnim potrebama.
Reč je o Junis Kenedi Šrajver, rođenoj sestri predsednika Džona Kenedija. Ova pripadnica “američkog plemstva” posvetila je život humanitarnom radu i pomaganju osoba sa posebnim potrebama. Ona je još u julu 1968. u Čikagu otvorila prve National Games of the Special Olympics.
Motivaciju za to Junis je našla u svojoj sestri Rozmeri koja je imala probleme iz oblasti mentalnog zdravlja kao posledicu lobotomije kojom je bila podvrgnuta 1941. kao 23-godišnja devojka kako bi se otkrili uzorci promena u ponašanju. Ostatak života, najstarija sestra od devetoro dece porodice Kenije nije mogla razgovetno da priča i provela je u sanatorijumu “St. Coletta” u Viskonsinu. Ipak, poživela je 86 godina.
Na slici o kojoj pišem pored Junis centalno mesto zauzima 11-godišnji dečak Sem Lenc oboleo od Daunovog sindroma. “Junis je učinila da svet bude bolje mesto za Semov život!”, rekao je Dejvid Lenc, umetnik iz Milvokija, autor slike i dečakov otac.
DOROTI KAUNTS
Petnaestogodišnja afroamerička devojčica Doroti Kaunts je obukla je tog 4. septembra 1957. svoju najlepšu haljinu i srećno otišla na prvi čas u Harry Harding High School, u Šarlotu (Charllote) u Severnoj Karolini. Doroto je bila prva crna učenica o ovoj školi.
Na nagovor Džoma Z- Varlika, lidera organizacije White Citizens Council, koji je pozvao dečake “da pripaze na nju”, počeo je linč male Doroti. Devojčice su poticane da je pljuju i gađaju kamenjem. Doroti je hodala uspavno i ponosno, okružena iskeženom masom.
Maltretiranje se nastavilo sutra – gurnuli su je u menzi i tacna sa hranom joj je ispala iz ruke; dve bele devojčice koje su se usudile da joj pomognu su izvrgnute ruglu i morale su da se povuku. Za to vreme, njena porodica dobijala je preteće telefonske pozive, razbijen im je automobil. Posle četiri dana otac je odlučio da ispiše Doroti iz škole.
Fotograf Daglas Martin koji se zatekao u školi tog 4. septembra, osvojio je 1957. nagradu World Press Photo of the Year.
Porodica Kaunts se ubrzo preselila u Filadelfiju gde je Doroti upisala Johnson C. Smith University.
Pola veka kasnije, 2008, Harding High School dodelila je Doroti Kaunts počasnu diplomu. 2010. dobila je javno izvinjenje većeg broja članova rulje koja ju je zlostavljala tog septembra 1957. Školska biblioteka dobila je njeno ime.
Fotografiju Doroti video sam prvi put u oktobru 2014. na izložbi Freedom Fighters u organizaciji Robert F. Kennedy Centra u Palazzo Reale u Milanu. Sada je ponovo gledam u National Museum of African American History and Culture, setio ove priče i shvatio kako je zastrašujuće aktuelna podjednako 2022. kao što je bila 1957. i 2014.
RONALD REGAN
“Mrzeo sam Ronalda Regana najviše na svetu a sada bih ga poljubio u dupe kada ga poredim sa ovim hrišćanskim talibanima koji danas predstavljaju Republikansku stranku!”, priča mi u kafeteriji Smithsonian muzeja jedan ovdašnji novinar iz “stare garde” i nadovezuje se na utisak kako paralelno sa političkom korektnošću u američkom javnom diskursu jača radikalni desničarski pokret.
Reganov portet iz 1991. video sam dan ranije u National Portrait Gallery među slikama svih 46 američkih predsednika.
Autor porterta čuvenog državnika čija je vladavina uporedo sa Tačerkinom obeležila osamdesete godine i povratak konzervativizma u SAD i Velikoj Britaniji – je slikar Everet Rajmond Kinstler. 40. predsednik SAD, bivši glumac i guverner Kalifornije ostao je omražen među američkim liberalima ali i levičarima širom sveta, međutim, kako je rekao moj sagovornik – u poređenju sa Tampom on danas deluje kao nekakav vođa hipi pokreta.
LAOKON
El Grekov “Laokon” nekada je bio u Narodnom muzeju kao deo privatne kolekcije kneza Pavla a danas se čuva u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu. Kako je tamo dospeo? Slika španskog genija nastala 1610. gostovala je 1938. po muzejima Evrope. Kada je izbio Drugi svetski rat slika se zatekla u Londonu i tu je sačekala da se knez Pavle sa porodicom vrati u Evropu iz egzila u Africi.
Naime, knez Pavle je sa porodicom ceo drugi svetski rat proveo u izolaciji u Egiptu, Keniji i Južnoj Africi. Sreća mu se osmehnula tek početkom 1947. kada su britanski kralj Džordž i kraljica Elizabeta posetili Johanezburg i tom prilikom primili u audijenciju kneza Pavla i kneginju Olgu. Sa novim pasošem i švajcarskom vizom stigao je u Ženevu krajem oktobra 1948. Ubrzo mu je bilo dopušteno da poseti i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Povodom smrti kralja Džordža VI, februara 1952. bio je pozvan u Vindzor i prisustvovao je sahrani odanog prijatelja. Naredne godine je, kao kraljevski srodnik, pozvan je i na krunisanje britanske kraljice Elizabete II. Tada je sliku prodao Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu po ceni od 40.000 dolara i porodica je od tog novca kupila kuću u Parizu u kojoj je kneginja Olga živela do pred smrt. Kuća je trenutno u posedu Filipa Ceptera ali mi je kneginja Jelisaveta kada smo proletos bili u Parizu rekla da je na prodaju. “Laokon” se danas procenjuje na 100 miliona dolara.
Rođen 27.7.1968. u Baču (Vojvodina, Srbija). Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar – u početku kao novosadski dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”; zagrebačke “Arene”, sarajevskih “Naših dana”. Sarađuje i u magazinima “Vreme” i “Stav”.
1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika “Index”. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina “Nezavisi Index” koji će kasnije 1993. promeniti ime u “Svet” iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa.
Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika – 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godišnje.
U porfoliju kompanije pored domaćih (poput magazina “Lepota i zdravlje”, “Svet”, “Pošalji recept”, “Lekovito bilje” itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: “The Economist”, “Hello!”, “Gloria”, “Story”, “Star”, “Lisa Moj stan”, “Hausbau”, “Brava Casa”, “Bravo”, “Alan Ford”, “Grazia”, “La Cucina Italiana”, “Auto Bild” i brojni drugi.
