Zemlja ljudi: Dubai
Dubai, multikulturna “meka autokratija” prima turiste iz celog sveta, nalazi se među “šampionima vakcinacije” i puno očekuje od Dubai Expoa ove ali Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru naredne godine
“Ovde nemaš mnogo o čemu da razmišljaš – osim kako da zaradiš novac i na šta da ga potrošiš!”, objašnjava mi svoj život u “mekoj autokratiji” kako je režim u Dubaiju krstio Beograđanin koji već osam godina radi u ovom emiratu.
On ima uspešan privatan biznis, žena mu radi u banci i dobija pet puta veću platu za isti posao u istoj banci u kojoj je radila u Srbiji. Sa dve plate, oni sa dvoje dece žive više nego dobro – putuju negde gotovo svaki vikend, obišli su sve atraktivne destinacije u ovom delu Azije, imaju veliki stan, deca im idu u dobre inostrane škole… “Sloboda medija, izbori, prava manjina, ništa od toga ovde nije tema niti se bilo ko opterećuje pitanjima iz tog korpusa!”, kaže moj sagovornik dok ispijamo kafu na terasi hotela sa pogledom na Dubai Marinu.
Ako bi danas anketirali građane Srbije ali i velikog broja drugih postranzicionih zemalja, verujem da bi nakon svih iskustava koje su imali proteklih decenija – odgovor bio sličan: “Daj nam da dobro živimo, putujemo i kvalitetno školujemo decu pa nam demokratija, sloboda govora i ljudska prava i nisu toliko bitni!”
Kada je o vakcinaciji reč, i tu su UAE u samom vrhu – trenutno je 39% posto stanovništva revakcinisano. Ispred njih su samo britanske kolonije (Gibraltar, Bermuda, Foklandi…), Izrael, Čile i San Marino. Epidemiološke mere se sprovode bespogovorno na svakom mestu – u hotelima, tržnim centrima, taksi vozilima, na ulici…
U baru na plaži nadrealno deluje reklama za “Corona” pivo i slogan: “This is living”. Hoteli su puni gostiju, za razliku od Egipta i Turske u kojima dominiraju Ukrajinci, Rusi i Srbi – ovde možete da čujete gotovo sve evropske jezike: engleski, italijanski, francuski, nemački, naravno i ruski i srpski. Od pre par meseci Dubai je zapljusnuo i talas izraelskih turista koji su nakon potpisivanja “Abrahamovog mirovnog sporazuma” (po Abrahamu, ličnosti iz Starog zaveta koja je zajednička hrišćanima, muslimanima, Jevrejima) o normalizaciji odnosa između Izraela i UAE – preplavili ovdašnje hotele i tržne centre.
GOLE NA TERASI
“Moje ime je Ahmed! Koji broj pancerica nosite?”, postavio mi je pitanje kakve ne očekujete baš na ovim meridijanima momak koji radi na izdavanju ski-opreme u zatvorenom skijalištu u sastavu “Emirates Mall”-a. Prvi put sam ovde skijao pre 13 godina, lečeći mamurluk dan nakon svadbe Jelene Jakovljević, miss Jugoslavije 1998. rodom iz Žablja i Saida Bin Draija, sina ministra protokola šeika Rašida od Dubaija, prvog vladara ovog emirata nakon oslobađanja od britanske kolonijalne vlasti.
Bizarno iskustvo skijanja u zemlji u kojoj dnevne temperature u maju dostižu 40 stepeni ponovio sam i ovog puta.
Dok večeramo u dvorištu njihove vile na veštačkom poluostrvu “The Palm”, Said koji je često igrao polo sa princom Čarlsom a druži se i sa njegovim sinovima Vilijemom i Harijem, priča mi o tome kako je nivo bezbednosti u emiratu verovatno najviši na svetu. Dešavalo se da čovek ostavi u taksiju tašnu sa milion dolara – i bila im je vraćena. Sve je pokriveno kamerama, policija je veoma revnosna a opet ne previše upadljiva i vi zaista imate osećaj da se na najbezbednijem mestu u današnjem nesigurnom svetu.
Koliko su “snage reda” u ovom emiratu ekspeditivne svedoči i slučaj “golih Ukrajinki” od pre dva meseca. Naime, početkom aprila ove godine grupa nagih žena pozirala je fotografu (Rusu) na balkonu iznad Dubai Marine, naočigled stanara okolnih zgrada, a snimci ovog foto-sešna za rekordno vreme obišli su društvene mreže. „Svi učesnici ovog događaja biće deportovani“, potvrdio je državni tužilac Dubaija Esam Isa Al Humajdan. Lokalna policija je potvrdila da su učesnici ovog incidenta uhapšeni, upozorivši da je takvo nedolično ponašanje neprihvatljivo i da ne odražava vrednosti i etos društva UAE.
Ipak, ako je suditi po broju poruka koje sam na Instagramu dobio sa ponudama za specifične vrste masaža od strane devojaka koje se ovde time bave – očigledno je da u “vrednosti i etos društva UAE” nije baš lako uveriti sve koji ovde žive ili pak dolaze kao turisti. Ove devojke, od kojih je većina iz Istočne Evrope, proveravaju ko se od muškaraca čekirao na društvenim mrežama u nekom od ovdašnjih hotela i šalju im direktne poruke sa ponudama za “masažu”.
Drugi momenat koji Dubai danas izdvaja od većine drugih zemalja na Bliskom istoku je njegova multikulturalnost. Od 2.9 miliona stanovnika lokalni Arapi čine samo 15%, ostalo su stranci iz celog sveta: većina (85%) su pripadnici različitih azijskih naroda (Indija, Pakistan, Bangladeš. Filipini, Sri Lanka…), ostatak su “zapadnjaci” (Evropljani, Amerikanci…), Iranci, Afrikanci… Pored dominantne islamske religije, svoj bogomolje ovde imaju hindusi, budisti, siki, katolici, pravoslavci, protestanti… Ova etnička i verska šarolikost podsećaju na nekadašnje multinacionalne imperije (Otomansko carstvo) ili pak na internacionalne zone kakav je bio Tandžir u Maroku od 1924. do 1956.
Sasvim je sigurno da će istoričari, ekonomisti i sociolozi jednog dana analizirati slučaj uspešnosti Dubaija u kontekstu ova dva momenta – “meke autokratije” i multietničnosti.
VELIKA OČEKIVANJA
Kada sam stao pred Burdž Kalifu, od kada je završena 2011. godine – najvišu zgradu na svetu, setio sam se Brojgelove slike “Kula vavilonska” koju uvek obiđem u Kunsthistorische Museumu u Beču. Stari zavet na ovu temu kaže: “Nojevi potomci, koji su nekoliko generacija nakon Velikog potopa negde oko 2716 p.n.e. još uvek govorili jednim jezikom i koji su se doselili sa istoka, došli su u zemlju Senar (Vavilon), gde su odlučili da sagrade grad sa kulom „kojoj će vrh biti do neba, da stečemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po zemlji“. Bog im je poručio: ‘Narod jedan, i jedan jezik u svijeh, i to počeše raditi, i neće im smetati ništa da ne urade što su naumili. Hajde da siđemo, i da im pometimo jezik, da ne razumiju jedan drugoga što govore.’ Kula je srušena i nastao je veliki metež a Bog i ih je rasuo po celom svetu i pomešao im jezike, tako da nisu mogli da se vrate i prekinuli su gradnju grada, koji je nazvan Vavilon, jer „ondje pomete Gospod jezik cijele zemlje“.
Investitori ove savremene Kule vavilonske koja oblikom i visinom podseća na onu biblijsku, nisu bili sujeverni: najvišu zgradu na svetu zidali su ljudi različitih vera, nacija i jezika i nije se stvorio metež.
Na samom ulazu u Burdž Kalifu nalazi se fotografija šeika Muhameda bin Rašida i poruka: “Reč ‘nemoguće’ ne postoji u rečnicima lidera. Bez obzira na to koliko su izazovi veliki – jaka vera, posvećenost i hrabrost će ih nadjačati!”
Tokom gotovo cele pandemije, izuzev prvih nekoliko meseci, Dubai je bio omiljena opcija za mnoge turiste: toplo i u novembru i decembru, antiepidemiološke mere “razumne” a relativno blizu Evropi. Prepričavaju mi domaćini da je jedan broj srpskih zvaničnika spojio lepo i korisno pa su o državnom trošku boravili u Dubaiju tokom uskršnjih i prvomajskih praznika, spretno zakazavši sastanke u vezi sa projektom “Dubai Expo” baš u vreme kada su u Srbiji neradni a ovde radni dani.
Ujedinjeni arapski emirati očekuju mnogo od “Dubai Expo”-a koji je sa 2020. pomeren na ovu godinu ali i od Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru 2022. jer se veruje zbog manjka kapaciteta ali i zabavnih saradžaja u ovoj zemlji – većina posetilaca pauze između fudbalskih utakmica provoditi u mnogo liberalnijem i “opuštenijem” Dubaiju.
Ipak, sasvim je sigurno da ukrajinskim najvijačicama neće pasti na pamet da se fotografišu nage na terasama.
Rođen 27.7.1968. u Baču (Vojvodina, Srbija). Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar – u početku kao novosadski dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”; zagrebačke “Arene”, sarajevskih “Naših dana”. Sarađuje i u magazinima “Vreme” i “Stav”.
1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika “Index”. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina “Nezavisi Index” koji će kasnije 1993. promeniti ime u “Svet” iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa.
Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika – 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godišnje.
U porfoliju kompanije pored domaćih (poput magazina “Lepota i zdravlje”, “Svet”, “Pošalji recept”, “Lekovito bilje” itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: “The Economist”, “Hello!”, “Gloria”, “Story”, “Star”, “Lisa Moj stan”, “Hausbau”, “Brava Casa”, “Bravo”, “Alan Ford”, “Grazia”, “La Cucina Italiana”, “Auto Bild” i brojni drugi.
