U razgovoru sa Ivankom Tramp naš ministar inostranih poslova manjak znanja engleskog jezika kao i uvek obilato nadoknađuje viškom šarma i socijalne inteligencije. Ipak, dok su njegove kolege Igor Crnadak iz BiH i Miroslav Lajčak iz Slovačke učestovali na panelima, Dačića je nedovoljno dobar engleski sprečio da govori na forumu pa je istog dana otišao iz Dohe. Tog popodneva Ivanka je na Forumu govorila o značaju ženskog preduzetništva i ostalim stvarima koje bi trebalo da znate ako ste žena a tata vam nije Donald Tramp
Hasan Al Tavadi ima 38 godina i diplomirao je pravo na Univerzitetu u Šefildu. Hasan je zadužen za infrastrukturne i logističke pripreme Svetskog prvenstva u fudbalu u Dohi 2022. godine. Sedi na pozornici Doha Foruma, govori odličan engleski i na pitanje Beki Anderson sa CNN-a hoće li biti alkohola za navijače na Mundijalu, odgovara sa osmehom: „Alkohol nije deo naše kulture, ali gostoprimstvo jeste. Zato mogu da kažem da će u određenim zonama biti alkohola!“. Na pitanje vezano za pogibije stranih radnika koji su zaposleni na velikim građevinskim projektima kao što su stadioni i metro – odgovara sa puno ozbiljnosti i empatije: „Svaki takav slučaj je velika tragedija i mi svakom od njih pristupamo sa najvećom ozbiljnošću u istrazi!“. Ni reči o tome kako se takve stvari dešavaju svuda u svetu i kako je normalno da se na građevini gine „jer to nije modna pista“.
Hasanov otac i deda su iz plemena Al Tavavida, do pre samo pola veka jahali su kamile i živeli u šatorima. Država Katar, nezavisna od Velike Britanije od 1971. shvatila je važnost obrazovanja i svoje „najbolje sinove“ školovala na prestižnim univerzitetima u Evropi i SAD. „Nafta i gas neće trajati večno i ono što je najvažnije – jeste obrazovanje koje će doneti dalji napredak zemlje“, govori mi jedan od domaćina. Kao neko ko dolazi iz zemlje koja se ponosi mitom o zlatnim viljuškama u Srednjem veku i činjenicom da su deca viđenijih Srba još pre 150 godina išla na školovanje u Pariz – osećam se posramljenim trenutnim stanjem stvari: lažnim doktoratima velikog broja državnih funkcionera i činjenicom da je na najveći privatni fakultet, koji su završili ili na njemu predavali brojni ministri – a ovih dana je središtu bizarnog skandala.
ŠAMPIONI „MEKE MOĆI“
Pored značaja obrazovanja, vladari Države Katar shvatili su i važnost širenja „meke moći“, možda najbolje od bilo koje bogate naftne monarhije u Zalivu. Još 1996. pokrenuli su danas globalno uticajnu TV-stanicu Al Jazeera, od 2000. godine organizuju Doha Forum na koji dolaze državnici, naučnici, stručnjaci za bezbednost i geopolitiku kao i profesionalnci iz oblasti komunikacija iz celog sveta. Organizatori za 3.000 odabranih učesnika iz celog sveta (ne samo za predvače) pokrivaju sve troškove – kotizaciju, avio-karte, smeštaj, sve obroke i sve transporte. Dok smo bili na Doha Forumu trajao je „Qatar Live“ festival na kojem su između ostalih nastupali Keti Peri i grupa „Maroon 5“.
Pre par nedelja na konferenciji „Svet u 2020.“ u Narodnoj skupštini Republike Srbije zapamtio sam reči Nebojše Katića, možda jednog od naših najboljih ekonomista. „Zapadne zemlje optužuju Kinu za širenje ’meke moći’ po svetu putem Konfučijevog instituta. A to je upravo isto ono što one decenijama unazad rade!“. Zaista, shvatanje značaja „meke moći“ u savremenom svetu ponovo je na velikoj ceni u svim nacijama koje žele da šire svoj uticaj, velikim poput Amerikanaca, Rusa i Kineza ili malim poput Kataraca pa i Albanaca koji vešto koristi činjenicu da se na vrhu liste trenutno najpopularnijih globalnih pop-zvezda nalazi čak pet Albanki – poreklom iz Albanije, Severne Makedonije i sa Kosova.
Mala novinarska ekipa iz Srbije sletela je na aerodrom u Dohi direktnim letom iz Beograda. Automobil koji me je vozio u hotel, delio sam sa još dve učesnice foruma – devojkom iz Turske koja je radila četiri godine u ambasadi u Sarajevu i solidno govori srpski i sa – Stefani Volters iz Južne Afrike, ekspertom za konflikte u Africi iz Instituta za bezbednosne studije u Pretoriji. Kaže mi kako je priča o Ruandi kao „Švajcarkoj Afrike“ velika obmana jer vladar ove zemlje Pol Kagame (inače jedan od učesnika Foruma) – godinama unazad falsifikuje statističke podatke o ekonomiji svoje države usput zavodeći puzajuću diktaturu, gušeći slobodu medija i favorizujući manjinske Tutsije na štetu većinskih Hutua. Isto ono što je 1994. dovelo do jednog od najvećih genocida u 20. veku. Pričamo i o tekstu iz „New York Times“-a o Madagaskaru gde je pre godinu dana stigla ekipa ruskih „stručnjaka za izbore“, zakupila sobe u hotelu na obali mora i odatle spinovala, potplaćivala medije, organizovala štampanje letaka i drugog propagandnog materijala u korist aktulenog predsednika. Kada su par meseci pre izbora shvatili da će predsednik uprkos njihovoj pomoći – izgubiti izbore – promenili su stranu i počeli da favorizuju vođu opozicije koji je na kraju pobedio i postao novi šef države. Puno zanimljivih priča iz Afrike – za zapanjujućim podudarnostima i poukama za nas u regionu Zapadnog Balkana.
ŠTA SVE TREBA DA ZNA ŽENA AKO JOJ TADA NIJE DONALD TRAMP
Forum je otvorio šeik Tamim bin Hamad Al Tani (39), vladar Države Katar. Kada je ušao u ogromnu kongresnu dvoranu hotela „Sheraton“, svih 3.000 učesnika je ustalo. Nakon emirovog pozdravnog govora – na binu se popeo Mahatir Muhamed aktuelni premijer Kraljevine Malezije. Emir mu je predao odlikovanje i malezijski premijer je u razgovoru sa moderatorom ispričao priču o svojoj neverovatnoj političkoj karijeri. Tvorac malezijskog ekonomskog čuda vladao je ovom zemljom u Jugoistočnoj Aziji od 1981. do 2003. godine. Kada je „Azijske tigrove“ pogodila velika ekonomska kriza 1997. on je uspeo da izvuče Maleziju – tako što je odbio da sledi savete MMF-a i Svetske banke i 2003. se povukao sa scene. Posle 15 godina u penziji, pozvali su ga da se ponovo aktivira, dobio je izbore i 2018. opet je izabran za premijera. Mahatir Muhamed ima 94 godine, najstariji je đef vlade na svetu i na Forumu je govorio o planovima za razvoj Malezije do 2030. godine, kada će on imati 105.
Pre početka Foruma na ulazu srećem Ivicu Dačića u pratnji svog šefa kabinerta i Jasminka Pozderca, ambasadora Srbije u Dohi. Par minuta kasnije, on je već u srdačnom razgovoru sa svojom starom poznanicom Ivankom Tramp. Manjak znanja engleskog jezika, naš ministar inostranih poslova kao i uvek obilato nadoknađuje viškom šarma i socijalne inteligencije. Ipak, dok su njegove kolege Igor Crnadak iz BiH i Miroslav Lajčak iz Slovačke učestovali na panelima Dačića je nedovoljno dobar engleski sprečio da govori na forumu pa je istog dana otišao iz Dohe. Tog popodneva Ivanka je na Forumu govorila o značaju ženskog preduzetništva i ostalim stvarima koje bi trebalo da znate ako ste žena a tata vam nije Donald Tramp.
Činjenica da je Tramp na Doha Forum poslao svoju ćerku u funkciji savetnika Predsednika, govori o želji aktuelne američke administracije da normalizuje odnose sa Katarom nakon krize 2017. kada je ova zalivska država optužena da sponzoriše islamski terorizam posle čega su sa njom prekinuli diplomatske odnose Saudijska Arabija, Bahrein, UAE i brojne druge arapske zemlje potpuno je izolovavši sa kopnene strane. Do tada oslonjeni na svog jedinog kopnenog suseda, Saudijsku Arabiju, Katar se vrlo brzo kada je o nabavci hrane, lekova i drugih proizvoda okrenuo ka zemljama koje su mu ostale prijateljske – Iranu, Sultanatu Oman i Turskoj. „Qatar Airlines“ je takođe morao da promeni svoje vazdušne rute pošto su Saudijci, Bahrein i UAE zatvorili svoje nebo za prelete ove avio-kompanije. U jednom od panela, čuli smo da je katarska nacionalna avio-kompanija izgubila 16 destinacija na koje je letela, ali je zato otvorila 20 novih.
2018. godine Saudijci su obelodanili plan čijom realizacijom bi Katar praktično postao ostrvo. Reč je projektu 61 kilometar dugog Salva kanala koji bi fizički odvojo ove dve zemlje a na čijim obalama sa svoje strane Saudijci planiraju da lageruju čak i nuklearni otpad. Preciznost kojom su se rešili novinara Džamala Kašogija ne ostavlja sumnju u efikasnost ovog saudijskog nauma, samo ako Veliki brat, onaj koji je poslao svoju kćerku u Dohu, to bude dopustio.
SRBIJA KAO TANDŽIR 21. VEKA
Najvrednija od svih nas, koleginica sa RTS-a Mira Adanja Polak u lobiju hotela uveliko je radila televizijske intervjue sa brojnim zanimljivim ličnostima iz celog sveta dok sam ja pravio društvo Nataši Ivanovski, Milanu Ćulibrku i ostatku ekipe koji je pušio na terasi. Među pušačima je uvek puno zanimljivog sveta. Doha Forum sarađuje sa nekim od najvećih medijskih kuća na planeti: CNN, Bloomberga, BuzzFeed News, Financial Times i naravno Al Jazeera. U kategoriji „content partners“ su institucije prestižne zadužene za kreiranje programa: Chatam House, Munich Security Conference i McCain Institute, International Crisis Group, Bill & Melinda Gates Foundation i Aspen Iniciative for Europe. Dok na terasi čekam da stane kiša (druga ove godine u Dohi) pričam sa predstavnikom jedne od ovih institucija: „Srbija je danas nešto poput Tandžira u 21. veku. Tandžir u Maroku je između 1924. i 1956. imao status ’Internacionalne zone’ kojom su združeno upravljale velike sile, bez podele na zone, kao što je bilo u Beču od 1945. do 1955. ili Berlinu do pada Berlinskog zida. U to vreme Tandžir je bio stecište špijuna sa svih strana sveta – Amerikanaca, Britanaca, Sovjeta, nacista… U njemu su se skupljali trgovci oružijem, dolazile su velike holivudske zvezde, bile su dopuštene stvari koje u drugim delovima sveta nisu… Danas je Srbija takva – niste ni američka, ni evropska, ni ruska, ni kineska teritorija a zapravo ste od svega po malo i svi vas vide kao poligon za svoj obaveštajni rad, trgovinu oružijem… Vi ste svačiji i ničiji! To može da bude dobro ali ne u svim istorijskim okolnostima.“
Dok razmišljam o Srbiji kao o Tandžiru 21. veka – ulazim u Nacionalni muzej, spektakularnu građevinu otvorenu početkom ove godine. Francuski arhitekta Žan Nuvel dizajnirao ga je inspirisan izgledom kristala „pustinjska ruža“. Najviše sam se zadržao u delu muzeja povećenom prvoj polovini 20. veka kada je Katar proživljavao svoje najteže dane. Prvo su njegovo stanovništvo početkom veka desetkovale brojne epidemije, zaključno sa globalnom pandemijom Španskog gripa 1918-1919. Kada su se malo povratili – usledio je novi udar – veliki uragan je početkom oktobra 1925. u jednom satu ubio 8.000 ljudi, uglavnom ribara i lovaca za bisere, što je u tom momentu bila glavna ekonomska grana zemlje. Potopljeno je 80% brodova koje je Katar imao. Jednu tragediju pratila je nova – Slom berze 1929. i ekonomska kriza koja je usledila – drastično su smanjili potražnju za luksuznim proizvodima pa i biserima. Negde u isto vreme završni udarac Kataru je stigao sa drugog kraja planete – iz Japana. Pronalazač Kokiti Mikimoto, uspeo je da unapredi komercijalni uzgoj bisera u kontrolisanim uslovima što je dodatno oborilo njihovu cenu na svetskim berzama.
Pedesetih godina 20. veka eksploatacija nafte je preuzela primat u ekonomiji zemlje, 1974. tri godine posle sticanja nezavisnosti, nacionalna kompanija Qatar Petroleum preuzela je sve naftne bušotine na poluostrvu a 1976. u pored obale Katara otkriveno je „Severno polje“ – najveće izvorište prirodnog gasa na svetu. Ostalo je istorija.
Na samom kraju Foruma, učesnicima se obratio još jedan veoma zanimljiv državnik. Ako je premijer Malezije sa početka priče najstariji šef vlade na svetu – onda možemo reći da je Naib Bukele (38) jedan od najmlađih predsednika. Po imenu bi ste pomislili da dolazi iz neke arpske zemlje. Greška, Bukele je novoizabrani predsednik El Salvadora, latinoameričke zemlje koja je decenijama krvarila u građanskom ratu. Predsednik El Salvadora, dete muslimanskih migranata iz Palestine postao je predsednik ove većinski katoličke i do juče veoma konzervativne države. Govorio je o prednostima novog umreženog sveta, o tome kako prvi put u istoriji civilizacije proizvodimo više hrane nego što je čovečanstvu potrebno da svi budu siti i kako nedostaje još samo politička volja da se to desi. Šteta u publici što nije bilo onih koji o tome zaista odlučuju.
Rođen 27.7.1968. u Baču (Vojvodina, Srbija). Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar – u početku kao novosadski dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”; zagrebačke “Arene”, sarajevskih “Naših dana”. Sarađuje i u magazinima “Vreme” i “Stav”.
1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika “Index”. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina “Nezavisi Index” koji će kasnije 1993. promeniti ime u “Svet” iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa.
Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika – 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godišnje.
U porfoliju kompanije pored domaćih (poput magazina “Lepota i zdravlje”, “Svet”, “Pošalji recept”, “Lekovito bilje” itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: “The Economist”, “Hello!”, “Gloria”, “Story”, “Star”, “Lisa Moj stan”, “Hausbau”, “Brava Casa”, “Bravo”, “Alan Ford”, “Grazia”, “La Cucina Italiana”, “Auto Bild” i brojni drugi.
Verujem da je ovo bilo jedinstveno iskustvo. Prosto vam zavidim na zivotu, hrabosti i smelosti.