Malaga - Pogled Sa Tvrdjave

Malaga - Pogled Sa Tvrdjave

Spread the love

Rodni grad Pabla Pikasa, od skora direktnom linijom povezan sa Beogradom, pored peščanih plaža, sjajne hrane, raznovrsnih muzeja, impresivne katedrale i tvrđave iz mavarskog perioda, predstavlja i idealnu polaznu tačku za obilazak ostatka Andaluzije

Prva asocijacija na Malagu svakako je slavni Pablo Pikaso koji je rođen u ovom španskom gradu u kojem možete da obiđete umetnikovu rodnu kuću i muzej koji nosi njegovo ime. Međutim, meni je pažnju privukao jedan drugi muzej, onaj koji je osnovala baronica Karmen Tisen.

Bilo je to u Madridu 2007. godine kada su nas izdavači magazina “Hola!” i “Hello!” odveli na večeru u Muzej Thyssen-Bornemisza. Te večeri, dok smo pili vino ispod Rubensovih slika, prvi put sreo sa fascinantnom pričom o jednom od najvećih kolekcionara 20. veka, industrijalcu nemačkog porekla čija je zbirka, slično kao i Gulbenkianova u Lisabonu – na neobičan način završila u Madridu.
Kolekcija je nastala još dvadesetih godina 20. veka kao privatna zbirka barona Hajnriha Tisena. Njegov sin baron Hans Hajnrih Tisen nastavio je da uvećava kolekciju koju je smestio na porodično imanje u Luganu u zgradu od 20 soba građenu po modelu Neue Pinakothek u Minhenu. 1988. baron je zatražio dozvolu da britanski arhitekta Džejms Stirling projektuje još jednu zgradu u koju bi se smestio ostatak kolekcije, međutim Gradsko veće Lugana je to odbilo. Ljut, baron Tisen poslušao je svoju suprugu Karmen, nekadašnju špansku misicu i prihvatio ponudu Vlade Kraljevine Španije da se kolekcija preseli u veliku reprezentativnu zgradu preko puta slavnog Muzeja Prado. Thyssen-Bornemisza Museum je otvoren u Madridu 1992.

Ko je zapravo María del Carmen Rosario Soledad Cervera y Fernández de la Guerra, Dowager Baroness Thyssen-Bornemisza de Kászon et Impérfalva, žena koja je ubedila barona Tisena da premesti svoju basnoslovnu kolekciju u njenu rodnu Španiju.

Rođena u Barseloni 1943, izabrana je za Miss Španije 1961. a prvi put se udala 1965. za Leksa Barkera kao njegova 5. žena. Drugi muž 1975. postao joj je Espartako Santoni (razveli su se 1978) da bi se konačno 1985. udala za barona Hansa Hajnriha Tisena, kao njegova takođe 5. ali i poslednja žena (baron je umro 2002). Nije imala dece u ta tri braka ali iz vanbračno 1980. rodila sina Alehandra (Alejandro) a baron Tisen ga je usvojio. Kao udovica Karmen je usvojila dve bliznakinje rođene 2007. – Mariju del Karmen i Gvadalupe Sabinu.
Pored sada već čuvenog muzeja u Madridu, Karmen je odlučila da od dela bogate umetničke kolekcije porodice Tisen – osnuje Museo Carmen Thyssen u Malagi u kojem se uglavnom nalaze dela španskih slikara iz 19. i prve polovine 20. veka. Muzej se nalazi u baroknoj palati Palacio de Villalón iz 16. veka.

Ranije ste za Malagu morali da putujete uz presedanje u nekom od evropskih gradova ili putujući do Budimpešte ili Temišvara pa posle WizzAir-om. Ovo proleća Air Serbia je pokrenula direktne letove za ovaj grad pa su umetnička i druga blaga ovog andaluzijskog dragulja mnogo dostupnija.

Takođe, iz Malage poludnevnim izletom stižete do Marbelje a jednodnevnim i do Granade, Ronde ili Sevilje – pa se ovaj grad na obali mora čini idelanom pozicijom za istraživanje Andaluzije. 2016. odavde smo čak otišli i do Seute, španske ekskave na teritoriji Afrike do koje se putuje trajektom iz gradića Alehesiras koji se nalazi između Malage i Gibraltara. Direktno iz Malage polaze trajekti za Melilju, drugu špansku teritoriju na tlu Maroka.

Aerodrom Malaga je nadomak grada i za 20 minuta vožnje Uberom (dva do tri puta jeftinijim od beogradskih taksija) stižete u jedan od hotela na plaži a posle još 20 minuta hoda i do Katedrale u čijoj senci ćete pojesti prvi ručak. Restoran na malom trgu ispred Katedrale nudi najukusnije račiće sa belim lukom i komadićima paprike koje poslužuju u metalnoj posudi sa ključalim uljem. Ono što pada u oči u svim restoranima su cene vina koje su nepromenjene već 10 i više godina: boca kvalitetnog “riohe” kreće se između 16 i 20 eura, kao dve čaše vine u beogradskim bistroima.
Posle ručka, u ogromnoj renesansnoj Katedrali građenoj između 1528. i 1782, najsnažniji utisak na mene ostavila je jedna slika relativno novijeg datuma. Reč je o “Usekovanju Svetog Pavla” koje je prilikom svog boravka u Rimu 1887. naslikao španski majstor Enrike Simone.

Sutradan sam iznajmio bicikl po prihvatljivoj ceni od 27 eura za tri puna dana i moj obilazak grada bio je mnogo lakši.

Posle Pariza, Antiba, Minstera i Barselone, Pikasov muzej otvoren je i u njegovom rodnom gradu 2003. i u njemu se nalazi 285 radova slavnog umetnika koje su donirali članovi porodice. Za razliku od ostalih evropskih gradova u kojima sam bio u proteklih godinu dana od kako je počeo fenomen “osvetničkog turizma”, u Pikasov muzej u Malagi moguće je ući bez da ste rezervisali i kupili kartu onlajn nedeljama unapred. Čak je i čekanje ispred blagajne bilo prihvatljivih 15 minuta.

Ideja o osnivanju Pikasovog muzeja u Malagi prvi put je ozbiljno razmatrana 1953. u vreme Frankovog režima ali od toga iz razumljivih razloga nije bilo ništa. Mnogo godi Kristina Ruiz-Pikaso, udovica najstarijeg umetnikovog sina Paula Ruiz-Pikasa sarađivala je sa gradskim vlastima Malage da se izložba “Klasični Pikaso” 1992. dovede u taj grad što je iniciralo obnovu ideje o otvaranju stalnog muzeja posvećenog slavnom slikaru. Muzej Pikaso je konačno otvoren 2003. a svečanosti su prisustvovali lično kralj Huan Karlos i kraljica Sofija. Kristina Ruiz-Pikaso je donirala 14 slika, 9 skulptura, 44 crteža i svesku sa jop 36 crteža, 58 grafika i 7 komada keramike, ukupno 133 umetnička dela. Njen sin, Pikasov unuk Bernard Ruiz-Pikaso donirao je još 5 slika, 2 crteža, 10 grafika i 5 komada keramike. U drugom delu grada, na trgu Plaza de la Merced nalazi se Pikasova rodna kuća u kojoj nema previše toga da se vidi, meni su najinteresantnije bile manje poznate fotografije slavnog slikara na plaži u društvu svojih žena i dece.

Najveći u gradu ali i najslabije posećen je Museo de Málaga nastao je 1973. spajanjem dva muzeja – Museo Provincial de Bellas Artes (Provincial Museum of Fine Arts) nastalog 1913. i Museo Arqueológico Provincial (Provincial Archeological Museum), otvorenog 1947. U njemu se nalazi preko 2.000 dela “lepe umetnosti” i preko 15.000 artefakata u Arheološkoj kolekciji. Muzej se od pre deset godina nalazi u ogromnoj zgradi Palacio de la Aduana, nekadašnje carine čija je gradnja počela 1787. a završena 1829. Okružen je palmama i u sredini ima veliki “patio”. Muzej je najveći u Andaluziji i 5. po veličini u Španiji. Od dela koje čuva najpoznatije (po mnogima i najšokantnije) je – “Anatomija srca” Enrika Simonea koja predstavlja zapravo obdukciju ženskog tela. Isti španski slikar je autor gorepomenutog “Usekivanja Svetog Pavla” iz Katedrale u Malagi.

U Muzeju Malage naleteli smo na biznarnu priču iz 1940. kada je vođa SS-a Hajnrih Himler posetio Madrid a domaćini su mu kao dokaz da su i Španci arijevskog porekla – poklonili arheološke atefakte iz nekropole Vizigota kod Segovije. Himler je bio opsednut arijevskim poreklom a diktatoru Franku je bilo stalo da se umili svojim saveznicima iz Građanskog rata (iako je u Drugom svetskom ratu Španija bila zvanično neutralna) pa je angažovao arheologa po imenu Hulio Martinez Santa-Olala da nacistima predoči i pokloni dokaze o tome da su i savremeni Španci “viša rasa”.
Pijace u španskim gradovima nisu samo mesta na kojima možete da osetite boje, ukuse i mirise tog kraja nego i prava arhitektonska remek-dela. Glavni “mercado” u centru Malage – Mercado Central de Atarazanas građen je između 1876. i 1879. a zadržao je u svojoj strukturi mavarsku “Nasrid kapiju” koja je bila deo originalnog objekta koji je na tom mestu postojao iz vremena arapske vladavine Pirinejskim poluostrvom.

Za kraj putovanja ostavili smo penjanje na tvrđavu Alkazaba (alcazaba, kasaba, kazba… – na arapskom “tvrđava”) koje je po vrelom prolećnom danu bilo prilično naporna aktivnost, posebno posle ručka. Usput smo sretali veverice i izmorene posetioce koji nisu očekivali ovako dug uspon. Ipak, predah uz kafu i vodu u malom kafeu na vrhu sa jednim od najlepših pogleda na Mediteranu (boja mora se odatle čini tirkizna sa prelazima u smaragdnu) – bio je vredan vremena i truda.