Prošlog četvrtka u Kulturnom centru Srbije u Parizu moderirao sam razgovor na okruglom stolu pod nazivom “Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine”. O ovoj temi pisao sam više puta u protekle dve godine između ostalog i u “Vremenu” u tekstu “Rekvijem za Fantast” (link na: https://www.vreme.com/mozaik/ rekvijem-za-fantast/)
U mom slučaju, sve je počelo pre dve godine, biciklističkim turama po Vojvodini koje su iznudile pandemija i zabrana putovanja u inostranstvo. Tada sam otkrio da se u mnogim vojvođanskim mestima ili u pustarama i šumama između njih nalaze brojni dvorci i letnjikovci izuzetne istorijske i arhitektonske vrednosti koji su u najvećem broju slučajeva u jako lošem stanju.
Osnovali smo Fondaciju za zaštitu kulturne i istorijske baštine i pokrenuli stranicu na Fejsbuku pod nazivom “Baština bez zaštite” i pozvali ljude iz cele Srbije da nam šalju fotografije dvoraca, letnjikovaca i istorijskih kuća iz svojih sredina koji su formalno pod zaštitom države a u stvarnosti – samo što se nisu srušili. Trenutno se na toj Fejsbuk stranici koja ima preko 1.000 članova, nalazi preko 150 albuma sa fotografijama formalno zaštićenih a zapuštenih objekata širom zemlje.
Kada je 2020. formirana nova Vlada Republike Srbije osnovana je Radna grupu “Dvorci Srbije: Zaštita kulturne baštine” čiji je prvi zadatak radne grupe bio je da pobroji sve dvorce, dvorove, letnjikovce i vile u Srbiji koji su pod zaštitom zakona (njih 118) i da utvrdi koji od njih je u državnoj, koji u privatnoj svojini a kod kojih je u toku proces restitucije.
Za to vreme ja sam predstavio ovaj projekat ambasadoru Francuske u Beogradu Žan-Luju Falkoniju i složili smo se da iskustva njegove zemlje kada je reč o ovoj oblasti mogu da budu od velike pomoći Srbiji. Napravili smo i web-portal www.dvorcisrbije.rs na kojem se nalaze sve informacije o 118 objekata sa spiska Radne grupe.
U junu prošle godine ministarka kulture i informisanja Maja Gojković sastala se u Parizu sa tadašnjom franucskom ministarkom kulture Rozelin Bašlo Narkan kada je bilo reči o mogućnostima realizacije projekta “Dvorci Srbije” i na predlog francuske strane dogovorile su da se napravi lista prioriteta od 25 objekata za obnovu, kao i da se uz podršku francuskih ekperata utvrdi najbolji način da ovaj istorijski, kulturni i turistički potencijal Srbije zaživi. Takođe, francuska ministarka je ponudila svoju pomoć da se kod fondova EU pronađu sredstva kojima bi se obnovili dvorci u Srbiji.
Dok sam moderirao okrugli sto u leđa mi je udarao svež vazduh koji je ulazio kroz otvorene prozore Kulturnog centra Srbije što gledaju u slavni Žorž Pompidu centar. Sa mnom u panelu bili su kneginja Jelisaveta Karađorđević, rođena 1936. u jednom od objekata koji su danas pod (neadekvatnom) zaštitom; Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda i Danijela Vanušić, pomoćnica ministarke kulture i informisanja za kulturno nasleđe i digitalizaciju. Između nas se nalazio veliki ekran na kojem su se smenjivali snimci srpskih dvoraca, letknjikovaca i vila. Posmatrao sam naše francuske goste koji su sedeli u prvom redu, pre svega Frederika Miterana, člana Francuske akademije i bivšeg ministra kulture Francuske i nećaka slavnog Fransoa Miterana kao i Lorena Albertija, arhitektu i urbanistu iz Centre des monuments nationaux.
Kako su posle i sami rekli, na licima im se nije moglo sakriti divljenje prema kulturnoj baštini koju Srbija poseduje ali i šok i neverica u odnosu na to u kakvom su stanju neki od pomenutih objekata.
Frederik Miteran je rekao da u Francuskoj postoji 2.000 porodica koje imaju svoje dvorce, kao i to da je u većini slučajeva država ta koja pomaže njihovo održavanje. Neki od dvoraca su i u vlasništvu države. “U svakom slučaju, za dugovoročno i održivo koriščenje ovih objekata neophodna tesna saradnja države i privatnog sektora”, rekao je Miteran.
Loren Alberti najavio je skori dolazak stručnjaka iz njegove institucije u Srbiju (više puta odlagan zbog pandemije) kako bi se uradili prve analize stanja dvoraca i dobili predlozi kako da se oni obnove i šta da bude njihova buduća namena.
U svom govoru pre početka okruglog stola ministarka Maja Gojković je navela i primer dvorca Karačonji u Novom Miloševu koji je jedan od najvećih u Srbiji a od 1980. do 2000. bio je pretvoren u fabriku hemijske industrije. Umesto turista i muzejskih eksponata u njemu se i dalje nalaze cisterne fabrike koja je u međuvremenu bankrotirala.
Nataša Marić, ambasadorka Srbije u Parizu napravila je veče uoči okruglog stola prijem u svojoj rezicenciji sa dvorištem koje gleda na Ajfelovu kulu. Ovaj verovatno najlepši i najvredniji objekat u vlasništvu naše države, svakako je jedan od “srpskih dvoraca”, iako ne na listi ovih 118 – ali i primer kako je vrednu kulturnu baštinu potrebno održavati bez obzira na to da li se ona nalazi u senci Ajfelove kule ili banatskim pustarama.
Rođen 27.7.1968. u Baču (Vojvodina, Srbija). Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar – u početku kao novosadski dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”; zagrebačke “Arene”, sarajevskih “Naših dana”. Sarađuje i u magazinima “Vreme” i “Stav”.
1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika “Index”. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina “Nezavisi Index” koji će kasnije 1993. promeniti ime u “Svet” iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa.
Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika – 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godišnje.
U porfoliju kompanije pored domaćih (poput magazina “Lepota i zdravlje”, “Svet”, “Pošalji recept”, “Lekovito bilje” itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: “The Economist”, “Hello!”, “Gloria”, “Story”, “Star”, “Lisa Moj stan”, “Hausbau”, “Brava Casa”, “Bravo”, “Alan Ford”, “Grazia”, “La Cucina Italiana”, “Auto Bild” i brojni drugi.
