Krevet Iz Majerlinga

Krevet Iz Majerlinga

Spread the love

Misterija kojom je obavijen Incident u Majerlingu i 133 godine nakon smrti princa Rudolfa Habsburškog i njegove 17-godišnje ljubavnice Marije fon Večere zaokuplja pažnju ljubitelja krunisanih glava ali i sledbenika teorija zavere

Pre polaska na izlet za Majerling, obišao sam Kunsforum, jednu o znamenitih bečkih galerija. Povod je bila retrospektiva slavnog fotografa Helmuta Njutna. Međutim, u podrumu galerije pažnju mi je privukla izložba “Smrt i devojka”.

Ovaj motiv (Death and the Maiden) pojavljuje se u umetnosti na mnogo mesta od renesansnih slika preko Šubertove kompozicije iz 1817. i slike Egona Šilea iz 1915. do drame čileanskog pisca Arijela Dorfmana iz 1990. po kojoj je Spilberg 1994. snimio čuveni istoimeni film. Predstavu po tom delu gledao sam pre dve nedelje u BITEF teatru.

“Smrt i devojka” naslov je izložbe koju sam video u podrumu bečkog Kunstforuma. Lizaveta German i Marija Lanko, kuratori Ukrajinskog paviljona na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji pozvane su da predstve izložbu u kojoj učestvuju četiri ukrajinske umetnice: Lusi Ivanova , Zana Kadirova, Elena Subah i Ana Zviagintseva.

Dela su nastala neposredno pre ili u toku ruske agresije na Ukrajinu. Posebno mi je bio zanimljiv rad Zane Kadirove pod nazivom “Palianytsa”. To je ukrajinska reč za veknu hleba koja je u ovom ratu postala neka vrsta “lozinke” jer je njen izgovor potpuno drugačiji na ukrajinskom i ruskom jeziku. Vekne su napravljene od kamenja koje je umetnica skupljala na obali reke na Karpatima gde je umetnica pre rata živela.

Dok smo kroz idilične predele u okolini Beča putovali ka Majerlingu, razmišljao sam o temi “Smrt i devojka” i kako se ona provlačila kroz različite epohe i umetničke žanrove.
Stižemo pred lovačku kuću u kojoj se 30. januara 1889. dogodio incident kada su živote izgubili Prestolonaslednik Habsurške monarhije princ Rudolf i njegova 17-godišnja ljubavnica Marija fon Večera.

Odmah na parkingu dočekuje nas veliki reprint naslovne strane “Bečkih novina” (“Wiener Zeitung”), broja od 31. januara 1899. Tekst preko cele strane kaže da je princ Rudolf Habsburški tragično izgubio život u lovu tako što je pao sa konja i tom prilikom doživeo srčani udar. Podsetilo me to na naslovnu “Politike” dan nakon Principovog atentata na Franca Ferdinanda 28. juna 1914. – kada o događaju u Sarajevu nije bilo ni reči već se tek na 4. strani nalazio tekst pod naslovom “Umro Franjo Ferdinand”.

“Ovo je privatni muzej, ne prihvatamo novinarske akreditacije!”, presekla je pokušaj moje koleginice Svetlane starija žena na blagajni.

Panoi na zidu uvode nas u život princa Rudolfa Fransisa Karla Jozefa, vojvode od Austrije koji je trebalo da nasledi oca cara Franju Josifa na prestolu Habsburške monarhije.

Bio je treće dete i jedini sin austrougarskog cara Franca Jozefa i vojvotkinje Elizabete od Bavarske, poznatije kao Sisi.

Princ Rudolf od Austrije je rođen 1858. u palati Laksenburg.

Od malih nogu je na njega pazila njegova baka s očeve strane, vojvotkinja Sofija od Bavarske, koja je obrazovala i njegove dve starije sestre, Sofiju i Žizelu. Najbolje odnose je imao sa svojom starijom sestrom Žizelom, majku nije previše viđao, a otac nije imao previše vremena za njega, zbog državničkih dužnosti. Dan nakon rođenja otac je sina proglasio pukovnikom a još odmalena ga je podučavao vojnim aktivnostima. Studije je završio 1877, a zatim je krenuo na jednogodišnji put po Evropi. Zanimale su ga prirodne nauke i posebno ornitologija. U tekstu “Ptice Princa Rudolfa” u “Vremenu” sam pisao o njegovim vezama sa najstarijim ovdašnjim parkom prirode – Obedska bara.

Princ Rudolf se 1881. oženio princezom Stefani od Blegije, ćerkom belgijskog kralja Leopolda II i Marije Henrijete Ane fon Habzburg-Lotringen. Njihov brak nije najbolje funkcionisao ali se ipak rodilo njihovo jedino dete, nadvojvotkinja Elizabeta Marije od Austrije. Česte vanbračne veze princa Rudolfa dovele su do toga da je prestolonaslednik sebe i svoju suprugu zarazio teškom polnom bolešću, te je Stefani ostala neplodna. Rudolf i Stefani su u aprilu 1884. na poziv kralja Milana Obrenovića posetili Beograd. 11 godina nakon Incidenta u Majerlingu i smrti svog muža, Stefani se udala za jednog mađarskog aristokratu a umrla je u leto 1945. u Samostanu Panonhalma na severozapadu Mađarske.

Rudolf je 30. januara 1889. pronađen mrtav u ovom dvorcu, zajedno sa Marijom fon Večerom, njegovom 17-godišnjom ljubavnicom. Njihova smrt je objašnjena kao zločin u kome je Rudolf ubio svoju ljubavnicu a zatim izvršio samoubistvo. U stvari, ovaj zločin nikada nije rasvetljen do kraja, pa je i dan danas velika misterija. Kasnije obdukcije na telu Marije Večere, koju je on po službenom izveštaju ubio hicem iz pištolja, potvrdile su greške službenog izveštaja iz 1889. pošto je ona ubijena udarcima, a ne hicem. Takođe je kasnije otkriven i stari policijski izveštaj koji govori o tome da je Rudolf ubijen sa šest hitaca iz puške. Čitav događaj je zataškan iz političkih razloga. 5. februara 1889. mladi princ je sahranjen u Imperijalnoj kripti u Kapucinskoj kapeli u centru Beča, zajedno sa ostalim Habzburzima.

Očigledno su roditeljska nebriga od ranog detiljstva, brak pun nerazumevanja i venerične bolesti u kombinaciji sa brojnim ljubavnim aferama učinile nesrećnog princa idealnom metom suicidnih misli koje su na kraju u ovde u Majerlingu i dovele do tragedije. “Smrt i 17-godišnja devojka” u Habsburškoj verziji.

Na mestu gde se nalazila spavaća soba u kojoj su pronađena tela Rudolfa i Marije, ucveljeni otac, car Franjo Josif, dao je da se sagradi kapela. Ušavši u nju setio sam se kreveta koji se nalazi u stalnoj postavci Muzeja grada Novog Sada u Dunavskoj ulici. To je navodno krevet iz spavaće sobe u Majerlingu koji je prodat nakon indicenta i pod neverovatnim spletom okolnosti stigao u Novi Sad u ruke doktora Branka Ilića u čijoj nekdašnjoj kući se Muzej grada nalazi.

Kada sam video maketu cara Franje kako kleči u kapeli i moli se za dušu svog sina setio sam se i vesti u onom istom broju “Politike” o reagovanju habsburškog monarha nakon što je čuo vest o Sarajevskom atentatu. “Zar meni baš sve mora da se desi!”, rekao je navodno tada Franjo Josif. Ubistvo Franca Ferdinanda bila je samo jedna u nizu od tragedija u njegovoj porodici koje su počele egzekucijom njegovog rođenog brata cara Maksimilijana I kojeg su u Meksiku 1867. streljali republikanski pobunjenici Benita Huareza. Taj prizor ovekovečio je na svom platnu slavni Eduard Mane.

Nesrećni niz se nastavio u Majerlingu 1889. a devet godina kasnije na Ženevskom jezeru od strane italijanskog anarhiste ubijena je Elizabeta Austrijska, žena Franje Josifa i Rudolfova majka, poznatija kao Sisi.

U muzeju koji se nalazi u nekadašnjoj lovačkoj kući koju je 1886. kupio princ Rudolf, objašnjene su sve pojedinosti i kontroverze oko događaja 1889.

Brigita Haman u svojoj knjizi “Rudolf, prestolonaslednik i pobunjenik” tvrdi da je pricn prvo predložio “zajedničko samoubistvo” svojoj ljubanici Mici Kaspar koja ga je odbila i čak prijavila policiji. Haman tvrdi da je Rudolf bio “poetični mladić koji je osećao grižnju savesti jer je svoju suprugu Brigitu zarazio sifilisom.
U knjizi “Majerling: Novi dokumenti o tragediji, 100 godina posle”, Gerd Holer tvrdi da je Marija bila u trećem mesecu trudnoće čekajući Rudolfovo dete. Navnodno je u Majerlingu izveden abortus tokom kojog je Marija umrla a videvši to Rudolf se ubio.

Klemens M. Gruber u delu “Sudbonosni dani u Majerlingu” tvrdi da je Rudolf poginuo u oružanom sukobu sa članovima Marijine porodice koji su provalili u lovačku kuću. On je potegao pištolj, greškom usmrtio ljubavnicu a posle ga je ubio jedan od njenih rođaka.

Posebno bizarni su detalji vezani za nekoliko sahrana Marije fon Večere. Naime, odmah nakon što su pronađena tela Rudolfa i Marije, njenim ujacima je naloženo da dođu po telo 17-godišnje mrtve devojke i sahrane ga u najvećoj mogućoj diskreciji. Bilo je to najbliže groblje u Sisterijanskom manastiru u selu obližnjem selu Hajligenkrojc (Sveti krst). Pošto je pokojnica “izvršila samoubistvo” ujaci su jedva ubedili upravnika samostana da Marija bude sahranjena uz prisustvo sveštenika. 16. maja 1889. Marijina majka naložila je ekshumaciju, telo je izvađeno iz originalnog drvenog kovčega i prebačeno u metalni. Za vreme Drugog svetskog rata sovjetski vojnici su oštetili grob a monasi koji su ga 1955. po odlasku Crvene armije popravljali – tvrdili su da su pronašli “mali leš unutar sanduka sa lobanjom na kojoj nije bilo tragova metka”.

Četiri godine kasnije, lekar Gerd Holer, član familije Večera – uradio je još jednu ekshumaciju kojom prilikom je takođe utvrdio da nije bilo tragova metka na lobanji ali jeste ugnječenja.
1991. grob Marije fon Večere je bio ponovo otvoren, ovog puta od stran Helmuta Flacenštajnera, trgovca nameštajem iz Linca koji je bio opsednut Incidentom u Majerlingu. Kada se ovaj čudak obratio medijima, policija je intervenisala, uhapsila ga a zemne ostatke Marije fon Večere – ponovo sahranila 28. oktobra 1993.

Austrijska nacionalna biblioteka objavila je 2015. kopije oproštajnih pisama Marije fon Večere, napisane neposredno pred njenu smrt. Pisma su se nalazila u bankarskom sefu od 1926. Ona, ukoliko su autentična potvrđuju da je 17-godišnja devojka bila ludo zaljubljena u princa i da je odabrala “radije smrt sa njim nego život bez njega”.

U jednoj staklenoj vitrini nalazi se i pramen kose Marije Večere koji je muzeju “pozajmi vlasnik predmeta”.

O Incidentu u Majerlingu snimljeni su brojni filmovi – od nemačkih nemih filmova “Tregedija u Kući Habsburga” iz 1924. i “Sudbina Kuće Habzburga” iz 1928. preko francuskih filmova “Majerling” iz 1936, “Od Majerlinga do Sarajeva” iz 1940. i “Tajna Majerlinga” iz 1949. do austrijskog filma “Poslednja ljubav prestolonaslednika Rudolfa” (1955), američkog “Majerlinga” (1957) sa Odri Hepbern u ulozi Marije Večere, britansko-francuskog “Majerlinga” (1968), italijansko-jugoslovenskog filma “Vrline javne, poroci tajni” (1976) i amerčkog filma “Iluzijonista” iz 2006.
Odlazeći iz kapele i muzeja prolazimo kroz prodavnicu suvenira u kojoj po ceni od 9 eura možete da kupite crveno vino “Kronprinz Rudolf”.