„Volendam“, 16. novembar, Komodo
Komodo zmaj, danima uoči iskrcavanja na ostrvo, tema je broj jedan većine razgovora putnika na brodu. Uzbuđenje uoči susreta sa poslednjim preživelim zverima iz Doba Jure po ko zna koji put objašnjava veliki uspeh Spilbergovog filma. Pa, kao – žene sa menstruacijom i ljudi sa otvorenim ranama ne smeju na kopno jer zmajevi sa daljine od nekoliko kilometara mogu da nanjuše krv. Pa – zmaj trči do 20 kilometara na čas a brzo i pliva, spasa ti nema ako se baš namerači. A ako te samo i malo gricne gotov si je njegova pljuvačka sadrži preko 50 vrsta bakterija od kojih umireš sasvim sigurno.
I pored svih ovih priča, čamac koji nas sa „Volendama“ vozi na ostrvo Nublar, pardon Komodo – krcat je putnicima, uglavnom holandskim i američkim „seniorima“ koji ne bi utekli ni našem Arčiju da ih pojuri, a kamoli komodskom zmaju. Sa stapovima, pomagalima, neki i u kolicima, u grozničavoj želji da osete „last thrill on the way to the cemetary“ (Max Bialistok, „The Producers“) starice i starci izlaze na ostrvo osvrćući se ne bi li ugledali zmaja već na samoj plaži. Kažem saputnicima da im se ne smeju, jer ćemo mi, ako doživimo njihove godine, verovatno biti još gori. Vodič naše grupe broj 15 je Robert, lokalac sa obližnjeg ostrva, a pomaže mu 15-godišnja devojčica koja nosi rašlje namenjene odrvaćanju eventualnih zmajevih napada. Usput vidimo veliki broj oborenih stabala banane u čijim se vrhovima kada krošnja otpadne i počnju da se suše sakrivaju mladunčad zmaja u strahu da ne budu pojedena od strane svojih – roditelja! Da, komodski zmajevi su i kanibali. Domoroci ih nazivaju „Ora“ – što znači čovek. Prema njihovom verovanju – imaju zajedničkog pretka. Njihova pra-majka je rodila dvoje dece – jedno je postalo čovek a drugo zmaj. Najveći zmaj ikada izmeren bio je dugačak 3.13 metara i težak 166 kilograma.
Nacionalni park Komodo osnovan 1980. obuhvala tri veća ostrva – Komodo, Rica i Padar i 26 manjih. Zajedno sa zmajevima, u njemu živi oko 1.200 meštana koji se bave ribolovom, izradom suvenira za turiste i rade kao vodiči. Nakon polusatne šetnje šumom i jednog zastajanja da vidimo gde je nestala gospođa sa štampom, duboko zašla u devetu deceniju – ugledali smo famozne zmajeve. Par srednje veličine je lenčario u hladovini ispod drveta nedaleko od rupe sa vodom na koju dolaze srne i druge životinje da se napoje. Imao sam osećaj da me pogled, koji je Mario Vargas Ljosa opisao kao „Mefistovski“, prati sve vreme dok smo ih fotografisali. Upozoreni smo da ne pravimo nagle pokrete i ne govorimo glasno što mi je posebno teško palo.
Među poslednjim slučajevima napada ove zveri na ljude beleži se onaj iz 2007. kada je jedan izgladneli zmaj u martovskoj sušnoj sezoni prišao blizu selu i prepolovio 8-godišnjeg dečaka koji je u pauzi loptanja otišao u grmlje da se olakša. Dve godine kasnije pojeli su jednog čoveka koji se popeo na drvo ali su ga oni sačekali da siđe. Najbizarniji incident vezan za napad zmaja dogodio se hiljadama milja daleko od Komoda u LA Zoo vrtu. Akteri događaja su glumica Šeron Stoun i njen tadašnji suprug novinar Fil Bronstein. Zvezda „Niskih strasti“ poželela je naime, da iznenadi svog supruga „koji je oduvek želeo da izbliza vidi komodskog zmaja“ i organizovala mu privatnu posetu kavezu sa zverkom. Šeron je kasnije prepričala događaj: „Phil didn’t know where we were going or why we were going there. It was a complete surprise. So we came around the corner and he was like, ‘Oh my god this is so fabulous, I’ve always wanted to see this.’ And the zookeeper said, ‘would you like to go in the cage? It’s very mild mannered. Everybody goes in there. Kids pet him. It’s fine.’ I tako, Fil je ušao u kavez, zmaj je počeo da liže njegove bele kožne cipele koje su ga „podsećale na hranu koju dobija“, na šta mu je „zookeeper“ rekao da je bolje da skine cipele i čarape „da ga ne bi izazivao“. Ovaj je to učinio nakon čega mu je komodski zmaj odgrizao pola stopala i jedva su ga izvukli iz kaveza. Priča deluje potpuno besmisleno i bizarno, ali ko je jednom bio u LA-u, shvatiće da je moguća.
Rođen 27.7.1968. u Baču (Vojvodina, Srbija). Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar – u početku kao novosadski dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”; zagrebačke “Arene”, sarajevskih “Naših dana”. Sarađuje i u magazinima “Vreme” i “Stav”.
1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika “Index”. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina “Nezavisi Index” koji će kasnije 1993. promeniti ime u “Svet” iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa.
Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika – 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godišnje.
U porfoliju kompanije pored domaćih (poput magazina “Lepota i zdravlje”, “Svet”, “Pošalji recept”, “Lekovito bilje” itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: “The Economist”, “Hello!”, “Gloria”, “Story”, “Star”, “Lisa Moj stan”, “Hausbau”, “Brava Casa”, “Bravo”, “Alan Ford”, “Grazia”, “La Cucina Italiana”, “Auto Bild” i brojni drugi.
Konacno si na svom terenu :)))))
“…i ne govorimo glasno, sto mi je posebno tesko palo”
A, tu su
I jel su se svi seniori vratili na brod u komadu
Obožavam ove tvoje priče. Posebno volEm što si i Arčija ubacio 🙂
Nego, samo da te pitam: Gde je bila Debela u ovoj pustolovini?
To me živo kopka 🙂