CM Map Locations

0 thoughts on “CM Map Locations”

  2. Ne postoji bolji osecaj od onog kada ste sigurni u sebe i kada vam je udobno u sopstvenoj kozi. Na kraju solo putovanja, suocicete se sa svojim strahovima, uhvatiti se u kostac sa izazovima i spoznati svoju istinsku snagu. Iznenadicete se koliko ce vam prijati sopstveno drustvo .

  3. Divan tekst, ali ipak, ti lično ne premeštaš kosture – upravo suprotno.

  4. Svaka cast na ovakvom tekstu i to jos sa plaze a deluje kao da je lektorisan i redigovan!

  5. Lep tekst. Poneka mesta su zaista evokativna, Sheveningen/ Hag – za tebe svakako.

  7. Odličan tekst! Mala korekcija ipak, vezana za početak. Nisu Flamanski umetnici nego Holandski. Flamanski su poreklom iz Flandrije, severne polovine Belgije. Ovi iz Delfta, Haga, Amsterdama su svi Holandski 🙂

  11. … moj enetratainment uopste nije radio na bulkhead seat-u. avion je mali, lepse je kad moze malo vise da se hoda. zao mi je bilo osoblja iza one zavese, kazu da tesko mogu da se odmore. oni su stvarno super. mene su castili gin-tonikom:) ipak, direktan let je zlata vredan:)

  12. Svaka cast na komentaru? Plus broj 1? je veci od svih ostalih pluseva i minusa zajedno, zato cemo zatvoriti oko ?, na neke nedostatke.

  14. Leteli smo zajedno nazad, potpisujem svaku reč. Muzika je stvarno iritantna, ponavlja se do besvesti, mislim da osoblje već lagano umire od nje. Mogu da razumem da sedište ispred nisu stigli da poprave kada je već puklo, ali definitvino, ono što ne sme da se dogodi je da sedište ne može da se obori na letu ka NY, kada je avion danima bio u BG.

  15. Odlicno sve napisano samo je pitanje da li ima neko to da primeni .Moji se vracali prosle godine iz Soluna rano ujutru.Posmrzavali se dete se razbolelo..Pisao zalbe sugestije…ni pisma ni razglednice ni ono hvala na paznji…razmotricemo…Kad vec pisem ona revija je kao i film o Beogradu …klasicno …

  16. Hvala Roberte na iskrenim komentarima. Prosledicemo sugestije nadleznim sluzbama. Veliki pozdrav

  17. Leteo juče, obrok – katastrofa. Za doručak kajgana od jednog jajeta i malo nekog povrća, uz lepinjicu i puter, što je sve pola od normalnog doručka. Užina 1 – kesica slanog čipsa. Ručak – ne postoji. Užina 2 – sendvič (nije loš). Krčao mi je želudac pola leta. Kontakt za slušalice stalno prekida, ceo let sam morao da drmusam utikač. Stjuardese jesu ljubazne, to stoji.

    Srećom da putnik do mene nije pojeo ceo sendvič jer mu se nije dopao

  22. Obožavam ove tvoje priče. Posebno volEm što si i Arčija ubacio 🙂
    Nego, samo da te pitam: Gde je bila Debela u ovoj pustolovini?
    To me živo kopka 🙂

  24. Hvala za ovoliko informacija i na ovim opisima. Kao da sam i ja putovao 🙂

  26. Kakav putopisac ! Još malo kao Evlija Čelebija 🙂 Sjajan tekst. Uživaj i piši.

  27. vidiš da je dvojako…

    prvo, on je napravio zaista skoplje 2014. kao što je obećao, pored grada je napravio industrijsku zonu u koju dolaze komapnije, ove godine imaju rast 3,7%, drugi najveći posle crne gore dok bi srbija u godini bez poplava trebalo da bude srećna ako bude na 0% rasta

    od skoplja je napravio bukavalno novi grad, proširio je sve ulice, promenio gradski saobračaj u potpunosti, izgradio na desetine javnih garaža od kojih su neke dobile svetske nagrade za dizajn fasada

    skoro da je završio autoput do grčke, uradio je obilaznicu oko skoplja i deo autoputa prema tetovu čini mi se

    napravio je stadion koji prima publike skoro kao ovaj zvezdnin krš

    kada pogledaš, u usranoj srbiji najmanje je promena, srbija izgleda kao napuštena zemlja, kao jedna velika kaludjerica, carstvo divlje gradnje u svakom smislu… izvini što sam ti uzurpirao prostor:)

  28. a, ccime je sve to napravio nikola??? babinim kolaccima ….. i, ostavljajuci iza sebe pola miliona gladnih gradjana makedonije koji svaki dan stoje u red za hranu u nekakvim narodnim kujnama, a ni kujni visse gotovo i da nema! daj, molim te miladine s ‘ koje ruzziccaste planete stizzes? znass li ko ce sve te silne novce da vraca ovima iz belog sveta jednog lepog dana??? i, eto tako….

  30. I pored svega toga mislim da je Vučić mnooogo gori. Koji je to veći infrastrukturni projekat makar krenuo da radi? Obilaznica oko Beograda se ne radi, izgradnja prilaznih puteva na mostu na Adi je stopirana, ne proširuju se ulice, divlja gradnja i dalje cveta (iako se stanovi jako malo prodaju pa mi nije jasno zašto se u opšte zida kada se posle ne prodaj). Ne radi se čak ni veza KG sa Autoputem, a i na jugu se Autoput traljavo radi ili u opšte ne radi.

  31. ZLATNA EPOHA JE DRAGI COBANE…..DANAS TRANSCEDENCIJA….STVARAMO JE SVAKO ZA SEBE AKO UMEMO…A PRE TOGA ZANAMO ..A PRE TOGA OSECAMO…KAKO…LJUB..TEKST JE SUPER…

    NADAM SE DA JE I DOZIVLJAJ NA TOM NIVOU….HA HA

  33. Nek nam je Pariz ostao sačuvan, vidi se i zašto je tako trebalo. Tribute za Staljingrad i za sve nepokorene, jer da njih nema… ne bih ni da razmisljam! I, da, uz ovakav talenat za pisanje, znanje, radoznalost … i strast prema putovanjima… Kad će knjiga, jedno poglavlje gotovo

  34. Dragi moj Roberte, odlican tekst i ilustracije,bravo. Jos jedan dokaz da “belle epoque” traje i da je ona u dragim ljudima i atmosveri a ne u vremenu. Ovo je nasa “belle epoque” !!!!!!! Uspesna i lepa a na Montmartru.

  40. ponavljam,obozavam t oja putovanja jer uvijek sa nama podijelis neku zanimljivu pricu i bezbroj lijepih fotografija

  42. Preporuka za pročitati:)-“Uspon i pad Ikara Gubelkijana”,Borislava Pekića(svaka sličnost je namerna:))))

  43. :)))ha,ha,haLidija Culibrk-nije Lido, već se strefilo,da ti je brat bio negde u zbilji, gde sam ja putovala literaturom.A akter naše impresije fikcionalne i non fikcionalne-stvarni:)

  48. zanimljivo je da je i odesa imala status slobodnog grada, stagod to znacilo u ruskom poimanju slobodnog..

  50. Singapur je isto zanimljiv primer. Jedna porodica prakticno upravlja celim gradom.

  51. nazalost …neka te ne cudi nista…ja sam odavno digla ruke od ocekivanja da ljudi nesto nauce kad odu na ta krstarenja ili na neko putovanje…pa boze mili …oni nemaju kome da pricaju sta su videli i naucili…jedino mogu da se hvale kako su kupili ovo ili ono …a bilo jeftinije nego kod nas …haha..nego me zanima kolika je gledanost History kanala kod nas hahaha …i sam znas da nasa tv odavno nista ne uci narod samo kako da bude bahat i praznoglav …svaka cast na tekstu ali od tebe nisam nesto lose ni ocekivala .

  52. Svaki tvoj teks zaista je zanimljiv,sazet koliko moze biti a i prosvetli / malo razmrda mozdane vijuge.Moram priznati da spadam u onu grupu ljudi koji su se u ovom ludom vremenu totalno zaglupili.Sto smo ucili,doziveli neki novi istoricari promenise tako da sam se ja distancirala od svakih rasprava i prica.Okrenula se bukvalno porodici,porodicnom biznisu i imam nekoliko prijatelja i veruj mi zivim srecno.Veliki poz tebi ,tvojim curama i cekam opet neki lep tekst koji ces objaviti!

  53. fenomenalan tekst….a ove funkcionere si stvarno sjajno opisao…odlicno i istinito

  54. Respect za ironiju i vešto korišćene fakticitete….Da parafraziram, Pesnika, čiju smo godišnjicu smrti, sad pre koji dan obeležili(Miljković je kaz’o najlepše, a ja ću se poigrati sa tim stihićem- parolom,jer mi se čini najadekvatnijim)- najgluplje pevaju naše zablude….Znaš, u ostalom moju tezu da je većinu stvari ovaj narod trebao učiti od Jevreja

  58. Sad mi je sve jasno…
    Onaj svestenik u Copenhagenu nas je otvoreno uvlacio u predstojeci sukob na Krimu. To svojatanje Sevastopolja je trebalo da bude udica… Ali … Stara smo mi skola, pricu smo vratili na ikone. Robert Coban je pricu vratio na oficijalni engleski jezik a iskusna u takvim akcijama Dragana Saratlic od Podbare, je taj konspirativni sastanak u Ruskoj pravoslavnoj Crkvi u Copenhagenu sa svestenikom koji se vartio pravo u buducnost, iskulirala, na kvadrat, u obliznjem caffeu.
    Da smo samo malo drugacije postupili… Danas bi se pricalo o Protokolu iz Copenhagena, kojim se Sevastopolj proglasava Srpskim i dvojica potpisnika

  59. Da znaš da sam kad sam jutros video snimke iz Sevastopolja na CNN-u – odmah to pomislio!

  60. Ja sam ti ko Švicarska!
    A da nije kolega u crkvi bio prerušeni Putin?! Proveravao kako diše tradicionalni srpski prijatelj, da im i mi slučajno ne uvedemo sankcije ko amerikanci, to bi moglo totalno da ih dotuče :

  62. E sad da si tih 5 dana proveo u Tivtu siguran sam da bi ocijene bile 10 i za smece i za rent a bike!!! 🙂 smeca nemamo I kod nas mozes da iznajmish bicikle!!! 🙂 vec godinu dana imamo Bike Tivat!!! naucite da vise ne ljetujete u Budvi nego dodjite u TV, u grad gdje se i brodovi odmaraju!!! 🙂 http://www.biketivat.com/Default.aspx a pored toga imamo bogatu kulturnu ponudu tokom cijelog ljeta od 25.juna do 05.septembra!!! 🙂 P.S> imamo i novi pozorisni HIT FILOMENA MARTURANO u reziji Jagosa Markovica, igraju Anita Mancic, BRanimir Popovic, Seka Sablic, Djuza STojiljkovic i drugi…

  64. Vojislav Vojo Kaludjerovic – video sam to za Bike Tivat ali mi je bilo daleko da dolazim, googlao sam “rent a bike budva”… Potpuno si u pravu, ali mislim da će i Porto Montenegro i sve ovo što si rekao doprineti da Tivat zablista kao destinacija

  65. Za 2-3 godine Tivat postaje prava metropola crnogorskog turizma… (bez leskovackih rostilja i sl stvari… ;-)). Porto Montenegro, Lustica Bay, Boka group, qatar diar..

  68. 23. i 25.jul, 4 i 22.avg. javi se da vidim kad bi ti dosao jer je sve rasprodato jos prije 10 dana.

  69. Dok cekamo bicikle u Budvi,,predlazem ti da sledeci put, neizostavno posjetis restoran” Mijo I Jelena”,na kraju luke u Starom Gradu(iza nekadasnje “Mase” I sve ce ti biti 10.

  70. Kasnije, nakon par sati razgovora – napravio je zanimljivu paralelu: „U odnosu na Ruse, vi iz Srbije ste kao Kanađani u odnosu na Amerikance – slični ali bolji i manje bahati“

  73. Šugu zaradili, pa svi beže od nas, a majstor od nervoze gazi motocikliste

  74. Nekada davno je utvrdjeno da je grb laosa grb sa najvecim brojem elemenata. Izmedju ostalog, na njemu se nalaze polja i cela hidrocentrala…

  77. Kakav car! Ali najzabavnija je titula kao kod engleskog kralja “Defensor Fidei” i jos zabavnija, da je vizionarski pogodio sta ce biti sa Andorom danas 😀

  78. Imamo i mi kandidata za krunu… Mecenu smo nasli , sad je sve na nama… 🙂

  81. Samo da vam kazem da Honduras znaci “Dubine” i da je Kolumbo slucajno odvalio to ime al se zadrzalo 🙂

    …
    Иначе истини за вољу Андора је СУкнежевина 🙂
    Hide or report this

  82. Ovo je bas jeziva prica! Ja sam pre par dana na slicnu temu – robovlasnistva -procitala ponovo Cica Tominu kolibu, knjigu koja je izazvala Americki gradjanski rat, jer sam bila u kuci autorke Herijet Bicer Stou u Hartfordu. Inace ta knjiga je prvi americki bestseler!

  84. Počna priča. U to ime, preporučujem knjige “Sultanova senka” Kristijane Berd i “Obala spasa” Lize Šenon, s posebnim osvrtom na ime prevodioca 🙂

  86. Ovim dotičeš mnogo naših priča (Ponoć u Parizu, šta je zlatno doba umetnosti? Period uglavnom do uspona fašizma u Evropi), fascinaciju prošlošću, itd. Ali razmišljam, nekada su svi turisti išli u Firencu i Veneciju da gledaju umetnička dela (Soba s pogledom, film iz 1983. po knjizi iz 1905. ili tako nekako), ali to su bili happy few koji su imali novca i samim tim su i bili prosvetljeni i pravili se prosvetljeni. Ne znam koliko je tada 80% stanovništva imalo ideju visoke umetnosti, mislim da su i u Londonu i Parizu išli u vodvilje i kabaree i javne kuće i kockarnice i krčme. Sada veliki broj ljudi lošeg obrazovanja (procentualno je 80% donje intelektualne razine) ima dovoljno novca za gedžete, putovanja, šoping i izlaske, ali je njihov nivo i dalje vodvilj, krčma i javna kuća i kockarnica, samo to su danas diskoteke, igraonice, kafići itd. Mislim da je problem sada samo vidljiviji jer sad svi imaju para da budu turisti a i dalje je odnos “onih koje nešto zanima od visoke kulture” i “onih koje to ne zanima” prililčno isti. S tim što si u pravu da je konzumerizam kao ideologija okrenuo mase protiv kulture. Mada poznajem strašno puno mladih ljudi koji tehnologiju koriste upravo kao alat za kontrakulturu: sad mogu da budu obrnuti od većine jer sve je na netu, mogu da se okruže savršenim okruženjem a ne da idu “sa strujom” niz vodu kao i ostali. Proces je kompleksan 🙂 Ovo bi bilo sjajno za Intelligent Life što si napisao, da postoji 🙂

  87. Bas bi bilo lepo kada bi nam Vladimir Pistalo rekao nesto na ovu temu. Steta sto nece da komunicira sa nama :(.

  89. Zato sto pise nesto o Andricu. Mislim da je jos jedan vekiki becki umetnik, jedan od vodja Secesije u arhitetkturi, Oto Vagner, umro 1918, zajedno sa Imperijom.

  90. @ Vladimir – Na to me je asocirao pasus iz tvog “Milenijuma u Beogradu”. Andric? Cekamo!

  92. Primetio sam da pises sve ovo poslednje u maniru Vudija Alena, tj. na nacin na koji on pravi filmove. Mali isecci stvarnosti, male pricice, vrlo ubedljive, bez pretenzije da bude sveobuhvatno. Kao mali snapshotovi. Odlicno.

  95. Vesna me je preduhitrila za putopis, ali znajuci te mislim da ces nesto napisati. Trebao bi, jer pisani trag je nesto posebno.

  96. SADA VIDEH. ZURIM . REDAJEM NOVINARSTVO KOD OLJE JOVICEVIC. JEDVA CEKAM DA PROCITAM TVOJE VIDJENJE. LJUB

    bas inteligentno. ti vodis bas inteligentan life Cobane dear.kao da sam bila tamo.Svasata iz teksta moze da se nauci. bas.jedva cekam da mi pricas. javi se cim dodjes sebi. tekst je zaista sjajan . malo sam ljubomorna sto ga ja nisam napisala. gde je objavljen?ljub

  97. @ Vesna – Samo ovde na netu, posle cu i u Intelligent Life-u u novogodinjem broju

  98. A sta su tebi uradili kada si zauzeo prostor u liftu za dve osobe? Mozda su ti oprostili to sa liftom kad su culi kako tiho pricas!

  99. Divan tekst! Osobito impresije o majkama i cerkama – obe. Uvece, leti, kada je pretoplo u stanovima, po sporednim ulicicama grada, mada ponekad i na Bulevaru, mogu se videti roditelji koji su izasli u setnju sa svojom vec odraslom hendikepiranom decom. To mi je uvek bilo potresno. Oni izlaze samo nocu

  100. I tako,….naterao si me da se setim crtice Itala Kalvina, o piscu i gradu, sabrane u zbirci eseja pod nazivom “Kamen preko svega”. Veli Kalvino da ne zna “kako je moguće pisati u nekom od onih gradova u kojima su slike sadašnjosti tako nametljive, tako preovladjujuće, dane ostavljaju marginu prostora i tišine. (Pišući o Torinu), on kaže…”da je pisanje u njemu izvodljivo jer su prošlost i budućnost izraženije od sadašnjosti, linije snage prošlosti i težnja ka budućnosti čine konkretnima i osmišljenima nenametljive, sređene slike današnjice. Torino je grad koji poziva na strogost, na stil. Poziva na logiku i kroz logiku otvara put ka ludosti.” E, tako i ti u svom putopisu o “Unutrašnjem moru”, pre bih rekla nepreglednim okeanima, koji talasaju izmedj emocija i racija, pozivaš na logiku, otvarajući put onome što je u narodima sa ovih prostora permanentno stanje svesti-ludilo bez uzroka i gospodara.

  101. a ko bi drugio bio kriv ??? šteta da nije bio drug Miroslav Vajda on bi mu kao iz haubice objasnio da izvesne, ne male probelme, stavraju i “šokadija” & “gipsys in Romania”, usput ga, by the way, upitavši šta znači taj tatoo na njegovoj ruci ??? …

  102. …i koliko zarađuje mesečno, ne mora tačno, otprilike, kolika mu je rata za lokal i u kom kvartu mu je stan…

  103. Super je! Istorijski podaci, pa onda osvrt na danasnjicu…i to kriticki osvrt. Super je.

  104. A zasto mu nisi objasnio da su nas izdali, i da dzabe zvone zvona crkve Notre Damme na Vidovdan, kad su nam oteli srce i dusu Srbije priznavanjem nepostojece republike Kosovo? Ma lepo sam ti ja rek’o – Šokadija je sve to…

  107. sjajno 🙂
    ja malko imam fobiju od nepregledne kolicine vode svuda okolo, pa nisam sigurna da bih se uputila na ovakve putesestvije, iako bih volela.
    dva sada od palme do ibize (a posebno natrag) provela sam tako sto sam svaka dva minuta pitala:
    – sta se sad to desilo???
    – nista, anja, brod plovi… po vodi… to se desilo 🙂
    inace, ja sam odusevljena celom majorkom. osim sto je sve predivno i savrseno cisto, ljudi su neverovatno ljubazni. ukoliko nekog zaustavite na ulici da ga pitate bilo sta (posebno ako to ucinite na kakvom-takvom spanskom, jako cene ako se neko iole potrudi da nauci njihov jezik), objasni do detalja, samo sto ne uhvate za ruku i odvedu tamo

  109. Lepa mesta još lepše reči. samo kome Roberte. nit to ko razume niti ih sa tiče.Ipak nisam izgubio nadu da ću ovde nešto misaono i pročitati

  110. Problem je u tome sto je mnogo onih koji zele dobro samo sebi kao i onih koji ne zele dobro nikome, a o sebi i ne razmisljaju. Malo ljudi zeli dobro “ovoj zemlji” jer malo ljudi ima svest o licnoj i javnoj odgovornosti. Pricamo o Srbiji, smorenoj, neprosvecenoj i siromasnoj. To nije izgovor za nedostatak volje i potrebe da se radi na sebi, potebe da se bude bolji. Fraze “make myself useful to society” i “I want to make a difference” su ovde veoma nepoznate. No, tu si Roberte medju nama kojima ove fraze nisu strane:) pa ima nade.

  112. cccccccc Sta ti radis u radno vreme ccccccc
    P.S. Izvinjavam se ali pravopis nije u skladu sa najstarijim jezikom u istoriji lingvistike ………..

  113. To sto si, dragi moj prijatelji apostrofirao u ovom tekstu, jesu pitanja koja me manje vise svakodnevno protresu iz korena. Gde nam zive i rastu deca!!!! I ono sto je jos tragicnije, veliko finale tek predstoji!!!!

  114. Rigidni, klaustrofobični, pre svega palanački mentalitet, zadovoljan sam sobom, beskrajno površan u svojoj samodopadljivosti isto koliko i u zavidljivosti. To je naš svet. Ni selo ni grad, ni seljak ni građanin. Jer da bi bio građanin, moraš biti pre svega građanin sveta, otvorenog uma. A “nema sveta izvan duha palanke”, rekao je Radomir Konstantinović. Duh palanke je jači od svake palanačke stvarnosti.

  115. Ima i dobre dece a ima i ljudi koji čitaju knjige u Srbiji . Složio bih se sa Robertom da su ovi koje on opisuje u većini .Razlozi ? Balkan je danas nešto što je bila Mala Azija u vremenu Aleksandra Makedonskog . Mala Azija je bila mešavina mentalitata , stalnih tenzija zbog toga i međusobnih sukoba . A nije bilo tako u vreme Aleksandra Makedonskog na Balkanu . Balkan je bio zona mira i izvor dve velike svetske civilizacije , grčke i rimske .Danas u ovu moju tvrdnju mnogi ne veruju jer na Zapadu Balkan ima podsmešljivo i podcenjivačko značenje pa neki radije koriste termin Jugoistočna Evropa .Danas na Balkanu mnogi su prinuđeni da se podsvesno ponašaju kako opisuje Robert jer je to ustvari društvena mimikrija .

  117. …”kako je moguće da novosadske stare dame i gospoda, potomci advokata, trgovaca i lekata, a ima ih, gotovo nikad ne dolaze na ovakva mesta?”….

  118. E sad moram kasti! Ti potomci svih tih, koji su onomad umeli zimovati po Opatiji, Cavtatu ili svekolikim banjama serbskim i madzarskim, imali svoje lože u pozorištima, nedeljom išli u Dunavsku na mali perkelt i sl. E ti su od svega toga, u jednom momentu naše slavne istorije, na posebno suptilan način odučeni pa im se sad ni nemili ići… E tako! 🙂

  120. Nadam se da se necete uvrediti, ali zaista nisam ocekivao ovako kvalitetan blog od strane nekog kao sto ste Vi. Prelistao sam blog i stvarno ste me odusevili, ocekivao sam klasicnu PR pricu, ali ovo je sve samo nije CPress PR. I to je dobro, cestitam jos jednom! Nastavite u ovom maniru 🙂

    ps. Nemam predrasude prema Vama kao osobi, jedva da i znam sta radite, vise imam predrasude prema ovakvom tipu blogova…

  121. Eto…niko ne veruje da smo pametni ajko smo javni…ha ha..
    Svarno treba da pises.Divan ti je tekst kao uostalom i svi sa putovanja…Sjajno, zanimljivo i nadasve romanticno..pozdrav
    J.

  122. Kada se ljudima sa nasih prostora pomene Kina sledi asocijacija na nesto jeftino i zguzvano, prljavo, zagusljivo i pretrpano. Zaista smo se u svojoj muci i nevelikom kucnom budzetu i okrenuli gledanju cene a ne kvaliteta a sve sto je kinesko delovalo je i u prici nekako jadno. Citajuci tvoje impresije shvatila sam da su ljudi, i ja naravno, zaboravili sta je Kina zapravo, kakva je istorija, tragedija i lepota satkana u njihovoj grudi, koliko kvalitetnih strucnjaka, lekara, bolnica, high tech fabrika, restorana, ulica, trgova treba priznati, videti i doziveti…pitam se kad cu i ja poceti da je dozivljavam drugacije…da li ce ikad kinesko zvucati tako dobro kao italijansko???

  123. nikad…kao Italijansko…jer ipak, zuti su zuti…i sve ce nas unistiti…a Italijani su carevi…bonvivani…nama bliski…Italija, kancone, cipele, Roma, Venezzia, Verona….sladoled od pistacia…Duomo …Milano…eh…
    U pitanju je, ipak mentalitet…zivot u sustini.
    jer Kina je biila…a to je bilo nekad.
    kao sto je i Rusija bila….a sad je nesto drugo.
    A Trst je nas…mi smo Trstovi…haha.

  124. Pre nego sto popizdim na ove nebulozne komentare pitao bih cenjene gospodje, znaju li one za koliko dolara dnevno rade ti isti kinezi da bi napravili savrsenu kopiju onoga sto prave italijani? Da li znaju u kakvim uslovima zive i rade,koliki im je prosecan dohodak,kolika nezaposlenost i koliko ih umire,pogine i obogalji u fabrickim krugovima. Daj nemojte da pricate gluposti vise,uvek cu platiti italijanima 10 puta vise za nesto jer znam da taj novac ide i u radnicke dzepove.

  125. …jer “kolo srece se okrece”
    Ja sam kao i Tvoje dete imala tu srecu da vidim ceo svet rano.Bilo je drugo vreme.TITO-partija, cenjeni crveni pasos,Yuga…sve mi je bilo pruzeno na tacni…i onda se jednog dana tacna razbla, ali ja sam bila sigurna usebe, jer OD LJUBAVI koju nam pruze mama i tata, NIKO NIJE UMRO.Pogotovo od Tatine i mamine se stice ta sigurnost i opustenost.
    Prosla sam planetu uzduz i popreko i izabrala Novi Sad za zivot.
    Pariz obozavam.u njemu sam svake godine od svoje 11-te.Tamo mi zivi pola rodbine.Ali Vizental je rekao:”ganice naseg uma, su granice nasegjezika”I bio je u pravu.
    Dakle ne brini za Elenicu i Indiju…brini za Tatu i Mamu.
    A da je Gersvin ziv, sad bi dobio novu inspiraciju i napisao bi TATA U PARIZU>
    J.

  126. Kada bi u Vasim casopisima objavljivali tekstove koje pisete ovde,bojim se ,tiraz bi debelo opao,a da kojim slucajem osnujete novi sa ovakvim sadrzajem,ugasio bi se pre nego sto bi drugi broj izasao.Ili se varam?Devedeset procenata naseg stanovnistva razmislja o goloj egzistenciji:sta jesti,sta obuci,kako iskolovati decu.Glavna relaksacija im je gledanje tv-a i citanje zute stampe,po mogucstvu sa tekstovima u kojima nekome lose ide,neuspesima i blamovima svake vrste.Tako se ne osecaju kao jedini gubitnici na svetu,pa im dodje lakse.Komentarisu tudj,a ne svoj zivot.Na propale,dvorce Vojvodine gledaju kao na najnormalniju stvar.Oni,naime,ni svoje kuce i stanove nisu obnavljali vec godinama,i pomalo su besni i uvredjeni kad bi im jos na dusu stavili i dvorce,crkve,spomenike i groblja. Putopisne reportaze iz Evroskih,Azijskih,Africkih i drugih metropola takodje ne vole,pomalo ih nerviraju,pomalo ih mrze.Ne vole sto nemaju para,pa se nerviraju sto tamo nece ici,a onda mrze one koji su isli i o tome pisu.Ja odavno familiji ne pokazujem slike sa putovanja,snimke ni u ludilu,a na pitanje “kako smo se proveli”?,odgovaram sa skromnim “lepo”. Probajte da tako odgovorite ljudima kada dodjete sa puta.Da im bez ushicenja pricate dozivljaje misleci da ih interesuje.Iznenadili bi se da bi retko ko postavljao potpitanja.A onih preostalih deset posto stanovnistva podelila bih u dve grupe.Prvi imaju puno para i okupirani su njihovim umnozavanjem,gradnjom sopstvenih dvoraca,pravljenjem sopstvenih mini gradova i spomenika,tako da ih nista drugo ne zanima.Druga grupa je ona koja ima dosta novca da zivi lagodno,bez svakodnevnog stresa,grupa koju zanimaju stvari o kojima pisete,ali je brojcano mala da pokrene inicijative,a finansijski nedovoljno jaka da ih sama ostvari.Na primer,da otkupi stari dvorac u Vojvodini,restaurira ga,otvori hotel za turiste…I da dodam jos nesto.I ja imam devojcicu od tri godine,i kako zivimo u zapadnoj Evropi,cesto putujemo sa njom,vidi puno toga.Ali mislim da je kljuc dobrog vaspitanja svakodnevnica,i tu se od zapadnjaka zaista moze nauciti.Ucim je da se obraduje kutiji zvaka.Kada nam dolaze gosti,insistiram na sitnicama kao poklonima.Mora da odluci da li ce na ringispil ili konja-ne moze oba istog dana, Igracke kupujem kada vidim da nesto zaista zeli,da je nije prosla volja,i obavezno kazem da moramo da sacekamo platu,pa kupimo posle par dana.Ne zavrsava se svaka setnja kupovinom,ali moze neka sitnica:snalica,cokoladna bananica…Citam joj bajke sa porukama,trudim se da o tome pricamo,da shvati kroz price sta je dobro a sta zlo,sta znaci biti posten i plemenit i a sta pokvaren i zao.I nadasve,da joj licnim primerom uticem na formiranje tih stavova. POZDRAV!

  127. Draga Minja,
    da Kolumbo nije otkrio Ameriku mi bismo svi sada putovali svetom.A da Nikola Tesla nije otisao odavde jos bismo ziveli u mraku.Kao sto da nismo putovali i sirili horizonte ne bismo znali ni za Andersena cije bajke vii citate svojoj devojcici.
    Celo kinesko carstvo je propalo zbog jednakosti, a Rusija bi odavno bila najjaca na svetu da nisu komunisti zatvorili granice i zaustavili procvat najtalentovanije nacije na svetu.
    Prema tome, pametnom je i komarac muzika…neka samo oni koji putuju sire vidike onima koji ne putujiu….Neka bar neko ponekad upali svetlo u ovom mraku!

  128. Draga Minja,
    i ja sam mu rekla isto to! Ali ne moze on da se ne odusevi, da ne prica i ne pise o tome :)))). Znam coveka. A mislim i da mu je sve jedno da li ce ga zbog toga voleti 5 ili 10 ili 0,0001 posto ljudi. Za njega licno, mislim da je bolje da ne pise, a za nas ipak – da pise.
    Neka odluci sam!
    Roberte, javi se! Aaa, na putu si…

  129. Evo, posto sam prozvan, ukljucujem se u polemiku na temu “Da li je strasno na pocetku 21. veka putovati u Pariz i pisati o tome”. Nije ovo, naime, prvi put da dobijam kritike na tu temu ali mi je blog zgodno mesto da kazem svoje misljenje o tome i da ono dodje do velikog broja ljudi.
    Za svojih 39 godina zivota proputovao sam pola sveta i izuzev prvog stipendijskog putovanja u Ameriku 1994. koje je finansirala Vlada SAD, sve ostalo sam placao iz svog dzepa.
    Da li treba pricati i pisati o svojim putovanjima ako zivis u Srbiji 2007.? Minja koja zivi u Zapadnoj Evropi kaze da ne treba izazivati zavist i gnev “onih koji imaju manje”, Jelena tvrdi suprotno, Lidija ima “medjustav”…
    Intimno, slazem se da je slikanje na lukuznim jahtama i publikovanje toga pitanje “dobrog ukusa” u zemlji poput Srbije. Medjutim, pisati o Parizu, Londonu, Madridu ili Amsterdamu u vreme kada evropski srednjoskolci od svog dzapraca skoknu pomocu lowcost avio-kompanija za vikend iz jednog u drugi grad na kontinentu, zaista ne smatram bahatoscu. Bez obzira na cinjenicu sto znam da to danas sebi ne moze da prisuti 80% gradjana zemlje u kojoj zivim. Pa, pre 40 godina puno ljudi nije moglo sebi da priusti ni TV-aparat pa su dolazili kod mojih roditelja koji su ga imali da gledaju vaznije utakmice, serije i filmove. Da li je trebalo da moji roditelji drze TV-aparat u tajnosti da ne bi izazivali zavist i mrznju kod komsija! Ne, nego su to delili sa drugima i pojacavali kod drugih teznju za uspehom pa su i oni nekon par godina kupovali TV-aparatate kada je to postalo dostupnije. Za nekoliko godina i kod nas ce lowcost kompanije organizovati letove do Pariza, Praga ili Lisabona za 10 ili 20 eura i ljudi ce putovati mnogo vise.
    Nije problem u tome sto ljudi nemaju za putovanja, mnogi i imaju pa novac trose na gluposti i statusne simbole koje “prikazuju” na ulicama svojih gradova (garderoba, automobili) a na puitovanja ne odlaze jer – “ko ce tamo da ih vidi?”. Problem je u tome sto smo mi kao drustvo postali licemerni.
    Nikada ne bi saznali detalje o lepotama raznih tacaka Planete da nismo citali knjige, novine, magazine, gledali ranije Dejvida Belamija danas Animal, Discovery ili Travel Ch. Pa opet, nismo bili ljubomorni na one koji sa tih mesta izvestavaju nego smo se radovili i tezili tome da jednog dana imamo dvoljno novca, vremena i mogucnosti da i sami tamo odemo.
    Zato je Lidija u pravu kada kaze da mi je svejedno koliko ce me ljudi zbog tih putopisa voleti ili mrzeti, ja cu i ubuduce uvek kada imam nesto da kazem to reci i kada vidim nesto interesantno ili lepo to podeliti sa ljudima koje to zanima. A onima koji me zbog toga i dalje budu mrzeli zaista najtoplije preporucujem da rade, bore se se u zivotu, zarade neki novac i sto pre otputuju iz ove zemlje bar jedan vikend. Makar do Segedina, Skoplja, Temisvara ili Banjaluke. Biciklom, autostopom, vozom.. ima mnogo jeftinih mogucnosti. Kada se vrate, sigurno ce razmisljati bar malo drugacije.

  130. Jao jao…pa da ljudi nisu pisali bili bismo sad vec skroz u mraku.I ja sam proputovala ceo svet…Moj tata je mislio da je vaznije da putujemo nego da kupujemo namestaj iz Juugoexporta, ficu, stocic za TV i seljacke zavese…Aloooo putovanja sire vidike.A deca treba da polome sve igracke da bi videla sta je UNUTRA.Jer igracke nisu da se njima naigramo nego da ih se zasitimo.
    STALNO i UVEK deci treba da pruzamo SVE sto mozemo jer sutra nas nece mozda biti.A od ljubavi niko nije umro.
    Robert treba da pise, jer pre svega pise lepo, pise o SUSTINI.I ne slika brodove, jahte, i nuvoris zdanja vec umetnost istoriju i opet sustinu.
    A drugo, za Mirelu; steta sto nije sa detetom posetila Kinu dok su svi bili isto obuceni…mozda bi tamo izabrala da zivi.
    Jedva cekam da cujem sta je bilo u Indiiju…
    A ja pisem sutra o Cannesu….

  131. Roberte, moram priznati da se slazem sa tobom. Skoro u potpunosti. Imam samo jedan mali amandman u vezi GLORIFIKACIJE putovanja, koja je opsti savremeni trend. Jer da putovanja po svetu nisu glorifikovana i precenjena, onda Robertu ne bi niko ni zavideo.
    Digresija: jedino je nasa baka imala stav prema Robertu “pa, jel bas ti siroma moras da putujes u ta najudaljenija mista na svitu, jel nema nikog drugog u tvojim novinama da ide misto tebe :))). Da, ona ga je sazaljevala sto MORA da putuje!!! :)))
    Dakle, amandmancic. Verovatno znas (i Jelena i Minja, takodje) da ima mudrih ljudi, bogatih duhom, ispunjenih zivota (anticki filozofi) koji nisu NIKADA napustili mesto svog rodjenja. I da se stvari prvenstveno odvijaju u glavi. SAOBRACAJ u glavi prethodi fizickom SAOBRACAJU iz grada u grad, iz drzave u drzavu, sa kontinenta na kontinent, sa planete na planetu…
    Hocu da kazem da nekoga putovanja obogate, a nekoga ne, a da nekoga ni NEPUTOVANJE ne osiromasi.
    Ovo nije racionalizacija mog straha od letenja na dugim relacijama i “nedovoljnog putovanja”, samo druga strana medalje. Mislim da bi se i Velja slozio sa mnom.
    Definitivno je da ljudi TRBA da putuju – to je od civilizacijskog znacaja, a oni koji NE PUTUJU iz bilo kog razloga ne mogu tu cinjenicu da koriste kao opravdanje za svoju intelektualnu i duhovnu prazninu, provinciski duh, ogranicenost …

  132. Hvala ti na ovom slagvortu.
    Znam prilican broj ljudi koji putuju samo da bi se slikali, pravili zazubice rodjacima i komsijama, punili sobe besmislenim suvenirima. Cuvene su recenice takvih likova: “Treba ici na Kubo dok je Kastro ziv!” ili ona jos bolja: “Treba ici na Maldive dok nisu potonuli!”. Taj profil likova punih glava i pranznih dzepova koji putuju tokom cele godine ali na tim putovanjima vide samo opsta mesta, “mesta za slikanje”, me mozda jos vise uzasava od ovih koji imaju para a ne putuju. Doticni se nepogresivo prepoznaju po desticanijama koje odabiru: Milano, Rim, Pariz, Barselona, San Trope, Monte Carlo (samo kad je “Formula 1”) Dubai, Maldivi, Sorento (lane), Polihrono (ove godine), Kankun, Las Vegas… Vidim da se na svetskom nivou pojavila i turbo-verzija “kvazi globtrotera”. To su oni sa jako, jako puno para (npr. muz Sandre Melnjicenko) kod kojih je prestiz nociti pod vedrim nebom u Sahari, letovanje na Grenlandu, poseta kraljevini Butan, Uskrsnjim ostrvima… Motivi su slicni kao i ovim nasim “globtroterima” samo su im dzepovi dublji. Dakle, poptuno se slazem da je glavno “putovanje” ono u glavi i da se ako tako putujes moze napraviti mnogo bolji putopis iz Delobiblatske pescare nego sa Francuske rivijere.

  133. Nema mesta nikakvim zamerkama ili nekoj vrsti gnevnih komentara sa naznakama samosažaljenja. Ovakvi i drugi putopisi, puni života, realnosti i mnoštva činjenica mogu da budu samo blago.

    Sećam se da sam kao klinac u jednom dahu pročitao putopis iz Meksika (knjiga “Meksiko” izdata kod nas ’52.) češkog novinara i spisatelja Egona Kischa, jeste da se radilo o putopisu s početka četrdesetih prošloga veka, ali tim bolje – stekao sam tada samo sliku i neku predstavu o nekoj udaljenoj zemlji izmeštenu i prostorno i vremenski.

    Takođe, sećam se da smo kao klinci jedva čekali subtnje veče i emisiju “Od našeg dopisnika” koja nam je približava svetske metropole iz prve ruke (od naših tamošnjih dopisnika i drugih tamo negde nastanjenih zemljaka) – vizuelno, praktično i vrlo plastično.

    E sad, neko će ta mesta i sam nekada posetiti, neko neće, iz raznih razloga – nema volje i motiva, nema sredstava, nema vremena, ne voli avione i sl. Uglavnom, oni koji vole da upoznaju nešto drugačije – naći će put i načine, pravi primer za to je naš kolumnista Žikica Milošević koji je proputovao pola sveta i to uglavnom u low budget varijanti, a ponekad “i bez pare i dinara”. A da nema njegovih živopisnih, životnih i pitkih putopisa mnogi bi ostali uskraćeni za poneko “virtuelno putovanje”.

  134. Draga Lidija,bas Vam hvala sto ste pazljivo procitali moj tekst,i sustinski ga razumeli. Jer,niko normalan nije ni protiv putovanja,ni protiv pisanja o njima, ni protiv pruzanja ljubavi rodjenoj deci, niti bih zivela gde su svi jednaki, jos manje tamo gde su po rodjenju pa do smrti nejednaki, ne stajem u odbranu onih koji imaju manje,ja sam prosto konstatovala jedno stanje. Svako stvari ima pravo da gleda sopstvenim ocima,a ako ih vidimo razlicito, to nije razlog da se vredjamo. U potpunosti se slazem sa vama i pozdravljam vas.

  135. Ljudi nema ljutis-koliko zelis toliko vredis,koliko zaradis toliko si bogatiji,koliko vise prelepe planete zemlje vidis toliko zivis-pozdrav svima!!!!

  136. Volela bih,jako bih volela da je ovo sto ste napisali istina.Jer zivim u Nemackoj.Ali se bojim da nije.Ozloglasena,okrivljena,posleratna Nemacka je zaista usmerila snage da stvori slobodno i otvoreno drustvo.I oni se se do danas drze tog modela.Za razliku od ostalih velikih evropskih naroda,oni su mnogo DISCIPLINOVANIJI u tome,te spoljna slika zaista odaje utisak o kome ste pisali.U stvarnom zivotu,njihovo nezadovoljstvo strancima srazmerno je padu standarda,osecajem licne ugrozenosti…Dakle,sve vece i vece.I nazalost-pritajeno naoko sakriveno i spremno za eksploziju kada finansijski i socijalni program pocne da puca po savovima. I naravno,kada politicka klima bude takva da im dozvoli ispoljavanje nezadovoljstva bez posledica. Svi moji gosti,a bilo ih je puno,uglavnom su poneli utiske slicne Vasim. Ali ja se setim uvek cinjenice da su ljudi ostajali u Sarajevu ubedjeni da rata ne moze biti.Propustili su i zadnje letove verujuci da nece komsija na komsiju.I?

  137. Ovo sto ste napisali je istina za turiste koji provedu nekoliko dana u Nemackoj, ali kad zivite nekoliko godina slika je skroz drugacija.

  139. Dragi Ivane,
    U pravu ste, bio je to “Time”! Svakog cetvrtka dobijam tone strane stanpe koju bi trebalo bar da prelistam pa na kraju ni sam ne znam gde sam sta procitao. Hvala na ucescu na nasem blogu!

  140. Dragi Roberte,

    ma razumem Vas apsolutno, ispravka je vise bila u funkciji davanja linka zainteresovanima 🙂 I ja, kao ovisnik o stranoj i domacoj stampi cesto ne znam gde sam sta procitao.

    Svratite i Vi kod mene,

    best,

    Ivan

  141. Poslednjih 3 godine često sam boravio u nemačkoj. Uglavnom službeno i utisci su sličnim tvojim. I pre prve moje posete Nemačkoj, koja se desila posle svih ovih nesretnih događanja na područiju Ex YU, kada sam poneo utiske sličnim tvojim, često me je obuzimala misao da će i Srbija, kao i jednog dana Nemačka posle II svetskog rata, postati liberalna, moderna i ekonomski jaka država.

  142. Dobra i nažalost tačna slika Zlatibora, a i mnogih drugih ovdašnjih prirodnih lepota koje zagađuju i uništavaju upravo oni koji se najviše busaju u grudi patriotske.

    Ipak, moram da primetim (izvinite ali ovo je jače od mene) da spomenuti ćelavci na kožnim sedištima svojih džipova vrlo često imaju baš vaše izdanje Svet, magazin koji već godinama kontaminira ovdašnju medijsku scenu, zdušno doprinosi primitivizaciji društva i svojim uspehom konstantno izaziva nicanje novih, sve užasnijih tabloida (Skandal, Ekskluziv…).

    Skidam Vam kapu za neka izdanja, najviše za nekada izvrsni, a sada zbog FHM-a uprosečeni, ali još uvek pristojni CKM, ali Svet je ekvivalent Tv Pinku i jako dugo se pitam kako tako pristojan i pametan čovek može da stoji iza takvog užasa.

    Iskreno vaš,

    Ivan Bevc

  143. Dragi Ivane,
    “Svet” je zaista od sredine do kraja devedesetih bio list koji su (izmedju ostalih) citali i gorepomenuti celavci. Od 1992. kad je nastao do 1996. kada se okrenuo estradi bavio se prevashodno politikom.
    Od pre nekoliko godina, narocito nakon promene formata i uvodjenja premazne hartije, “Svet” je postao klasican celebrity nedeljnik za populaciju od 18 do 30 godina, onakav kakvi su u UK “Star” i “New” ili “National Enquirer” ili “People” u SAD. Dakle, pise o popularnim pevacima, glumcima, zvezdama reality show-ova, objavljuje paparazzo fotografije… U odnosu na brojne dnevne i pojedine nedeljne tabloide koji su u medjuvremenu iznikli, “Svet” danas deluje kao “cedno stivo” 🙂 Salu na stranu, ali mi u Srbiji trenutno imamo situaciju da su apsolutno sve dnevne novine sa nacionalnim prostrianjem sa izuzetkom Politike i Danasa – tabloidi: “tradicionalni” poput Novosti, “umiveni” poput Blica ili ekstremniji poput Kurira, Press-a, Gazete, lista Alo, Pravde, upravo ugasenog Sutra… Sve su to po definiciji – tabloidi! Dakle, za njihovo nastajanje i odrzavanje tesko moze biti odgovoran uspeh “Sveta”. Jednostavno, celokupna nasa politicka i drustvena stvarnost je u toj meri tabloidizirana i podlozna skandalima da je takav vid stampanih medija najbolje oslikava i ljudi upravo takve novine u najvecem broju citaju.

  144. Dragi Roberte,

    ja pamtim Svet i pre nego sto se okrenuo estradi i to je bilo prilicno zanimljivo stivo za ono vreme. Ne kazem da ovo kakav je sad ne postoji nigde u svetu, i sami ste nabrojali nekolicinu. Medjutim, ja moram da deo krivice svalim i na vas koji ste “samo radili svoj posao”. Da je bilo malo vise drustvene svesti, a manje jurnjave za zaradom ne bi nam kiosci bili ovako uzasni.
    U jednom ste svakako u pravu, u odnosu na papirne mutante tipa Scandal Svet je zaista cedno stivo.

    Nadam se da cete svoj “greh” okajati pokretanjem nekih novih dobrih magazina 🙂 – kao covek koji puno cita, a i sam pisem za razne magazine, osecam ogroman nedostatak ozbiljnijeg stiva. Nedavno sam bio u Rumuniji i video da tamo izlaze i GQ i Esquire, uz Details mozda najbolji magazini za muskarce (Wired je van konkurencije), tako nesto bi bilo lepo videti u Srbiji, a ne stoti klon CKM-a.
    Ima mesta za dobre mesecnike te vrste, povratak srpskog Playboya to pokazuje.

    Sutra je ugasen? Ulepsali ste mi dan.

    s postovanjem

    Ivan Bevc

  145. Dakle, o kakvom to uzasu prica Ivan Bevc? Coveka ne poznajem, al i on mene ne poznaje. Trebaoo bi da dodje u Makedoniju da stane samo pored dve,tri trafike pa da vidi sta je uzas od novina i kojekakvih izdanja. I, da stavi prst na celo zbog cega se u Makedoniji, siromasnoj i sa 300 hiljada nezaposlenih, Svet u cirilicnom izdanju i na makedonskom jeziku najbolje prodaje i obara sve rekorde? Ja tom Ivanu necu dati odgovor na ovo pitanje, najbolje neka odgovor potrazi sam ili kod Roberta Cobana koji je izmislio Svet i koji je i sa Svetom zarazio i konzervativne Makedonce,vec punih 5 godina, pa i dobar deo albanske populacije koja ovde zivi…..
    sa postovanjem,

  146. Dule,

    uz duzno postovanje, ali nema razloga za nervozu. Mislim da gospodinu Cobanu advokat nije neophodan, pogotovu ne tako pristrasan, on vrlo dobro razume o cemu pricam.

    Znam da je situacija u Makedoniji jos gora nego u Srbiji, ali to je prilicno logicno s obzirom na broj stanovnika i veliki procenat albanske manjine koja uglavnom bojkotuje izdanja na makedonskom.

    Ali isto tako je i u Srbiji gora nego u Rumuniji i Hrvatskoj i mislim da treba to da nam budu reperi, a ne oni koji kaskaju za nama.

    veliki pozdrav,

    Ivan

  147. Zlatibor je mala maca za Kop… To je prava ogoljena kvazimondenska scena za bezvrate bilmeze.

    Podrzavam Ivanov apel za novim magazinima koji nisu klonovi starih i bave se i nesto ozbiljnijim temama.
    Corporate Social Responsibility ne mora samo da bude po principu “stancamo brlje, ali radimo i humanitarne akcije”. Lepo je i treba da nastavite sa humanitarnim akcijama, ali koliko biste samo unapredili drustvo kada biste lepo upakovali neko izdanje koje se bavi drustvom na drugi nacin od pogleda na njegove margine (ups, da, izgleda su vecina, evo cujem i Grand TV se otvara).

    PS Dule, jel to u opisu urednika MK Sveta da se pravda i kad ga niko ne napada ili ti to iz hobija volis da sebe i druge malo nerviras? Procitao sam sta si napisao za Toseta, sad si i ovde nesto ljut i pribegavas klasicnoj Jelena Tinska fori “ja ga ne znam, on me ne zna”, pa mi se obrazac formira. Pitam, ne optuzujem.

  148. Bojane, cini mi se da ce jos vremena morati da prodje dok ne dobijemo nesto za nas “marginalce”. Ja sam pristalica teorije da je davanje narodu onoga sto on navodno hoce najcesce samo izgovor za neulaganje napora da se taj narod malo produhovi. Doduse, kada drzavna televizija koju placamo to ne radi, zasto bi to morao da radi privatni medij?

    Pustajte narodu Mocarta umesto Cece godina dana i Mocart ce biti veca zvezda od nje.

    Vidim da je kupljena licenca za jos jedan celebrity magazin…valjda je tu trenutno najveca zarada, avaj.

  149. ojane, sta si se “oboio” u tom svom imenu, pa nerviras sve oko sebe svojim detinjastim komentarima. A, izvini brate sta fali Jeleni Tinskoj? Super je ona. Zena nema “dlaku na jeziku”!!!
    pozdravljam te, Dule Micic !

  150. Dule, pa ti si stvarno pravi covek na pravom mestu…brate 🙂

    A J.T. nema dlaku na jeziku, to je tacno…doduse, nema jos mnogo stosta ali to tabloide ne zanima, bitno je ovo prvo.

  151. …nađoh Tvoj blog u Blogodku, i konačno uživam beskrajno u Tvojim tekstovima. ja sam na mom blogu počela da pišem priče.volela bih da pročitaš jednu-zove se “karijera jednog smutljivca”. Tvoja davno bivša koleginica iz davnog IP-a u TV NS Aleksandra iz kulture.

  152. Berlin je predivan i uvek rado citam o njemu.Grad koji se menja ali i neguje tradiciju,za razliku od nas koji pratimo uvek trend u trenutku i rusimo ono sto treba da postane simbol nase istorije.Cesto se pitam sta bi strancima bilo interesantno videti u Beogradu?Po mom misljenju slaba je ponuda a i to malo sto imamo uglavnom je strasnom stanju.

  153. Bio sam u Berlinu samo jednom, prosle godine, u januaru, na Taschen sales prezentaciji…i mada je vreme bilo uzasno (minu 5, sneg i vetar), a raspored gust, ipak sam uspeo da vidim delic onoga sto me je zanimalo (Branderburska kapija, Rajhstag, nesto spomenika po centru…), da osetim atmosferu tog sjajnog grada i da se rasturim od sjajne hrane u tamosnjim fenomenalnim restoranima (bili u nemackom, turskom, indijskom i rusko-jevrejskom).

    Izdvajam kao obavezno za posetu: muzej Helmuta Njutna…jos kada smo mi bili tamo bila je izlozba Dejvida Lasapela pa je ugodjaj bio potpun…. eh, da i kulturni zivot im je fantastican, a u knjizarama bih proveo pola zivota.

  154. Ja sam takodje Berlinac!
    Jesenas sam treci put bio tamo, i shvatio da cu citavog zivota zaliti ako barem ne pokusam da duzi period – mesec, dva, tri… ne provedem u Berlinu.
    Sa radoscu se mogu pohvaliti da na jesen idem, za sada sigurno na dva meseca! 🙂
    Ako ne ostanem, pa i nikada vise ne odem, videcu koje prednosti Novi Sad ima nad svetskom metropolom, i bice mi lakse da iskrckam drugo poluvreme zivota u nebeskim zemljama Balkana…

  155. Jovane, svi smo mo pomalo Berlinci 🙂

    Zavidim Vam na planiranom boravku…ja gde god da odem to bude na blic, 2-3 dana…posao, posao, a onda istrcim da vidim nesto… nista lepse nego u nekom takvom gradu proziveti par meseci…onda se zaista moze reci da ste imali sanse da ga upoznate.

  156. Neko gore napisa da ne zna sta bi pokazala strancu kad dodje u Beograd,cccc ccccc.Pa sta god mu pokazes onesvestice se,Beograd ima sve,sve sto stranac zeli i moze da pozeli.Igrom slucaja bavim se takvim poslom da najmanje4-5 puta godisnje imam posetu kolega iz bratske nam firme,sestrinske ili kako god.Nista lakse od fasciniranja stranca Beogradom (ili Novim Sadom,o tome neki drugi put),sve sto sam pomislio da pokazem-nisam uspeo.Na putu ka cuvenoj lokaciji koja mi je bila u glavi vec bi covek video nesto i zamolio me da udjemo i pogledamo,popijemo pice,pojedemo nesto i onda kraj.Tu bi ostali do kasno i vec je trebalo ici u drugi klub,drugi bar,trecu kafanu itd.
    A gde su tek cuvene rusevine nato bombardovanja,pa Slobina kuca,te Titov grob,Skadarliju i Kalemegdan necu ni da pominjem.Pa znak pitanja,zemunski kej..Ada Ciganlija,Kosutnjak,usce?ej bre dve reke,dve prelepe reke,jbg samim tim i splavovi,ljudi,da ljudi su naj.
    Mislim imaju oni sve,videh to i u Parizu,Londonu,Berlinu,Milanu,ali ljudi…eh to je to pokazes mu ljude,to nemaju ali nigde nemaju.

  157. Cetiri glave u Kamenickom parku izgledaju kao da ih je stvorio Antoni Gaudi…
    Dodje mi da krenem biciklom sa tobom…Sjajno kao i uvek kad ti pises….Ti nam vracas veru u to da je Dostojevsi ipak postojao i da i danas postoje ljudi koji imaju dimenziju da u nasoj zabokrecini otkrivaju jezera i poneku zelenu livadu.

  158. Stvarno imate cime da se dicite. Steta sto to niko ne ceni sem vas.
    Ja svakodnevno placem kada prolazim pored istorijskih olupina, koje niko vise ne primecuje!! A TO JE ISTORIJA, a NE krvavi laktovi i oko za oko krilatice.

  159. Divno! Odusevio si me! Biserno ostrvo, i posed grofa Rohonjcija je jedan mali delic istorije koji mi je poznat,kao i samo ostrvo, i ta zapustena kuca koja nam otkriva kada udjemo u nju kakav se tu život vodio (bar je pre moglo slobodno da se udje kroz razvaljena vrata u ogromnu prostoriju sa prelepim kaminom i crno-belim pločicama na podu ….).Stvarno , odlična ideja- da se svi malo vise informisemo o nasoj istoriji, uzivamo u nasoj prirodi, pa tek onda da krenemo na neke druge destinacije….
    Ali i dalje mi niko ne veruje da je na mrtvoj Tisi raj…

  160. odusevljena sam celom ovom pricom o dvorcima.mene je privukao jedan,koji sam videla sa fruske gore,mislim da je u okolini vrdnika,i jedva cekam da ga posetim.inace sam iz kamenice,i u osnovnoj skoli smo puno vremena provodili u parku-naravno tada nismo znali da je to sve,davno bio ogroman privatan vrt,i u blizini dvorca-koji je nazalost pominjan samo kao polaziste autobusa na exkurziju.dok smo u “magarecim god” tada ne razmisljamo o proslosti,i nije nam toliko vazna.a sad me sve zivo zanima.u c.g na letovanju,dok je momak ispijao pivo,ja sam trcala po herceg novom,i obilazila one 4.kule.posebno me odusevila spanjolska razrusena kula-jedina koja nije obnovljena posle njihovog zemljotresa.delovala je toliko sablasno i strasno sa jedne,a opet bajkovito i neobicno,sa druge strane.na samom njenom vrhu-do koga je tesko doci,nasla sam ogroman dvosed-jedan divan slikar je nasao mesto za sebe.inace,odatle se vidi ceo boko-kotorski zaliv,i sa tri strane sveta vidis samo vodu.otidjite obavezno tamo..

  161. Svaka čast! Ali ni to nije sve jer ima ih na milion!Poasetite Sombor i okolinu!!!

  162. Postovani molim Vas za kontakt sa Micic Duletom – Duskom. Moje ime je Aleksandar Djuric mob. 38163325799. Ja zivim u Srbiji, grad Nis, a Dule je moj prijatelj i kum.

    Iskreni pozdrav iz Nisa od Aleksandra

  163. Divno je sto se na ovom razvoju i radi. Turizam je prelepa stvar za koju ljudi cesto misle da ne mogu da je prisute sto je totalna zabluda.

Leave a Reply