Standard elegancije i luksuza: Ulaz u St. Regis iz 55. ulice
Pre toga, jednom od oficira na brodu doturio je cedulju sa porukom za svoju suprugu Floret koja ga je čekala u Njujorku u hotelu St. Regis: Želim da znaš, ako mi se nešto desi, da sam učinio sve što je u mojoj moći da ne uprljam obraz!“ Bendžaminova ljubavnica, francuska pevačica Leontina Aubart koja bila sa njim na Titaniku, ukrcala se pod njegovim nadzorom u čamac za spasavanje br. 9 i preživela.
Čovek koji je osam godina ranije sagradio St. Regis takođe je te aprilske noći 1912. otišao na dno Atlantika zajedno sa Titanikom. Džon Džejkob Astor IV, jedan od najbogatijih ljudi svog vremena, počeo je 1901. gradnju luksuznog hotela na uglu 5. avenije i 55. ulice. Kao suvlasnik tada najprestižnijeg hotela Waldorf Astoria Dž. Dž. Astor želeo je da otvori još luksuzniji i savremeniji hotel. Njegov pradeda je još 1836. na Donjem Menhetnu digao prvi njujorški luksuzni hotel – Astor House. Na nagovor svoje nećake, Dž.Dž.Astor daje ime novom hotelu St. Regis po jezeru u državi Njujork. A jezero je dobilo ime po francuskom misionaru iz 17. veka koji je bio poznat kao zaštitnik putnika.
St. Regist 1905.
Gradnju St. Regisa od prvih dana pratile su kontroverze pošto su u neposrednom susedstvu hotela bile vile porodice Vanderbilt i ostalih bogatih Njujorčana tog vremena koji nisu želeli da im 18-spratni hotel zakloni sunce… Ubrzo je gradnja obustavljena jer je hotel imao drveno stepenište koje nije otporno na vatru što je zbog čestih požara u to vreme bila jedna od najkontroverznijih njujorških tema. Posle godinu dana – ponovo je dozvoljena gradnja i kada je hotel bio pred otvaranjem komšije su pokušale da ga osujete po poslednji put. Naime, prema tadašnjim zakonima da bi neki hotel ili restoran dobili licencu za točenje alkohola morali su da budu udaljeni najmanje 200 stopa od crkve. Hotel je bio (i danas je) tačno preko puta Prezbiterijanske crkve na 5. aveniji. Onda je Astor odlučio da ulaz u hotel pomeri sa 5. avenije na bočnu 55. ulicu i tako je izbegao i taj problem.
JAPANSKI PRINC – PRVI CELEBRITY GOST
Hotel je svečano otvoren 4. novembra 1904. godine. Međutim, pokušaji da se St. Regis zatvori – nastavili su se. Prema tadašnjem zakonu bilo je potrebno odobrenje najmanje 2/3 susednih objekata da bi se dozvolilo točenje alkohola. Vilijem Rokfeler kupio je susednu parcelu da bi osujetio St. Regis da ima te 2/3. Onda je Astor kupio drugu susednu kuću i uspeo da zadrži licencu. Reputacija hotela naglo je porasla kada je u decembru 1904. tu odseo japanski princ Fušimi Sadanaru a nakon toga je svečani bal organizovala i Korin Robinson, nećaka tadašnjeg Predsednika Teodora Ruzvelta. St. Regis zakoračio je u istoriju.
Osam godina kasnije, vlasnik hotela Dž.Dž. Astor gine na Titaniku i veći deo njegovog bogatstva nasleđuje sin iz prvog braka Vinsent Astor. Inače, na brodu sa Astorom bila je i njegova 18 godina mlađa druga supruga Madlenakoja je u to vreme bila trudna. Njihov sin, Dž.Dž Astor VI – rođen je nekoliko meseci posle očeve smrti i dobio nadimak Beba Titanika.
Uvođenje prohibicije posle Velikog rata teško je pogodilo hotelske biznise mladog Vinsenta pa je očev drugi hotel – Knickerbocker 1920. pretvoren u poslovnu zgradu. Godine 1927. St. Regis kupila je Durham Realty Corporation. 1934. godine, za vreme Velike depresije, Vinsent Astor uspeva da povrati hotel za 300.000 dolara. Nakon njegove smrti, licenca za vođenje hotela prelazi iz ruke u ruku i zgrada 1964. za dlaku uspeva da bude sačuvana od rušenja da bi se na njenom mestu podigao poslovni oblakoder. Godine 1965. St. Regis stavljen je pod zaštitu zakona kao kulturno-istorijsko dobro i zauvek sačuvan na mapi Njujorka. Sledeće godine kupuje ga lanac Sheraton i menja mu ime u St. Regis Sheraton. Hotel je zatvoren 1988. zbog renovinja i otvoren ponovo 1991. pod starim imenom – St. Regis. Radovi vredni 100 miliona dolara pretvorili su ga u jedan od najluksuznijih hotela na svetu.
Starwood Hotels kupuje lanac Sheraton i 1998. donose odluku da osnuju ultra-luksuzni lanac hotela širom sveta pod imenom St. Regis Hotels & Resorts. Godine 2006. 8, 9, 10. i 11. sprat pretvoreni su u St. Regis Residences dok je ostatak zgrade nastavio da funkcioniše kao hotel. 2013. dogodilo se još jedno temeljno renoviranje koje je koštalo 90 miliona dolara tokom kojeg su redizajnirane sve sobe i javni prostori a napravljen je još jedan restoran kao i fitnes-centar. U maju 2016. objavljeno je da je Katarski investicioni fond ponudio milijardu dolara za St. Regis hotel u Njujorku i San Francisku. Na kraju je prodat samo hotel u San Francisku za 175 miliona dolara.
DALI, GALA I KUĆNI LJUBIMAC – OPOSUM
Slavni gosti? Teško ih je sve nabrojati. Salvador Dali je sa svojom suprugom Galom i kućnim ljubimcem – oposumom (!?) boravio u hotelu svake zime od 1966. do 1973. godine. Posteljine St. Regisa gužvali su Marlen Ditrih,Žaklina Kenedi, Džon Lenon, Alfred Hičkok… Tu je organizovana i luda žurka povodom 30. rođendana Mika Džegera.
Čuveni hotelski King Cole Bar koji se pojavljuje u mnogim filmovima postao je poznat po muralu Old King Cole koji je Maksfild Pariš originalno naslikao za Astorov drugi hotel Knickerbocker, onaj što je zbog prohibicije zatvoren. Godine 1932. mural je prenesen u St. Regis i postao je centralni motiv King Cole Bara otvorenog 1948. koji je od tada zaštitni znak hotela.
Barmen Fernand Petio je nakon prohibicije 1934. ovde izmislio koktel Bloody Mary koji je pod politički korektnim nazivom Red Snapper postao zaštitni znak King Cole Bara. U filmu Živi i pusti druge da umru Džejms Bond nalazi se s Feliksom Lajtnerom u ovom baru; pripravnica Endi dolazi u King Cole Bar po neobjavljeni manuskript novog Harija Potera u filmu Đavo nosi Pradu… Dok sam sedeo u klimatizovanom baru, slušao setni glas Bili Holidej, ispijao svoj Red Snapper i gledao u groteskne figure Parišovog murala – imao sam utisak da bih ovde mogao da provedem ceo dan.
Za vreme boravka u St. Regisu držao sam se svog njujorškog rituala – 45-minutnog trčanja u Central Parku pre doručka. Sledilo je tuširanje, pa American breakfast, mada je za 125 dolara mogao da se naruči i Titanik omlet od 7 jaja sa celim jastogom iz Mejna. 24-časovna batler služba, krevet u kojem zaspiš čim zatvoriš oči, ljubazno osoblje na svakom koraku – neke su od stvari koje St. Regis pored ovako impozantne istorije i danas čine jednim od najboljih hotela na planeti.
Naredni u lancu St. Regis hotela biće otvoren u Beogradu u centralnoj kuli u okviru projekta Belgrade Waterfront.
Rođen 27.7.1968. u Baču (Vojvodina, Srbija). Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar – u početku kao novosadski dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”; zagrebačke “Arene”, sarajevskih “Naših dana”. Sarađuje i u magazinima “Vreme” i “Stav”.
1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika “Index”. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina “Nezavisi Index” koji će kasnije 1993. promeniti ime u “Svet” iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa.
Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika – 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godišnje.
U porfoliju kompanije pored domaćih (poput magazina “Lepota i zdravlje”, “Svet”, “Pošalji recept”, “Lekovito bilje” itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: “The Economist”, “Hello!”, “Gloria”, “Story”, “Star”, “Lisa Moj stan”, “Hausbau”, “Brava Casa”, “Bravo”, “Alan Ford”, “Grazia”, “La Cucina Italiana”, “Auto Bild” i brojni drugi.
