Ugrožena kulturna baština
Hoće li pred bagerima investitorskog urbanizma nestati beogradska romska svetinja – kapelica napravljena u slavu Tetkice Bibije kao i spomenik palim borcima iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kao i romskim žrtvama Drugog svetskog rata
Tačno dve hiljade godina od kako je prema Novom zavetu Isus iz Nazareta izbacio trgovce iz hrama, u Novom Sadu – Vladika bački Irinej Bulović izbacio je iz hramova SPC turiste i Novosađane koji su učestovali u vođenoj turi “Novosadske crkve i hramovi”. Trgovci su, ovog puta ostali.
U petak sam u kripti beogradske Crkve Sv. Marka u pratnji ljubaznog sveštenika ovog hrama Aleksandra Lučića video grob kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović kao i originalni upis u Knjigu venčanih Aleksandra i Drage gde je kao kum naveden ruski car Nikolaj. Po povratku u Novi Sad koleginica Ivana koja vodi pomenuti program vođenih tura koje organizujemo već tri godine obavestila me je da je dobila mejl sekretara Crkvene opštine novosadske protojereja Miloša Stojanovića: “Obzirom na nedavne i sve učestalije javne istupe vlasnika i direktora kompanije Color Media Communications i kleveta koje je izgovorio na račun Srpske Pravoslavne Crkve i njenog odnosa prema sopstvenoj duhovnoj, istorijskoj i kulturnoj baštini, ne želimo da budemo deo takvog projekta…”. Očigledno je da je tekst “Rat protiv srpskog baroka” objavljen na stranicama ovog nedeljnika naišao na veliko interesovanje unutar SPC.
“Zabranjena tura” koju je, kao i sve do sada vodila licencirani turistički vodič Biljana Milošević, u subotu je održana, bilo je puno ljudi a o Nikolajevskoj, Uspenskoj i Sabornoj crkvi turisti i Novosađani su slušali na trotoaru ispred tih hramova. Pored ove ture, Novosađani i gosti grada svake subote u oktobru imaju prilike da učestvuju i u drugim sličnim programima – “Jevrejski Novi Sad”, “Tajne Petrovaradinske tvrđave”, “Ljubavna istorija Novog Sada” i “Novosadske kafane i poslastičarnice”.
Zanimanje ljudi za ugroženu kulturnu baštinu širom Srbije proteklih meseci od kako smo pokrenuli stranicu “Baština bez zaštite” je sve veće. “Najvećoj romskoj svetinji u Beogradu preti katastrofa ogromnih razmera, nameravaju da je sruše i da završi na smetištu. Kao ni prethodnih godina ni sada drzava, Grad ili opština nisu bili u stanju da preduzmu bilo kakve korake kako bi se ovakva istorijska baština grada Beograda sačuvala!”, zavapio je pre mesec dana na pomenutoj Fejsbuk grupi Branislav Jovanović iz Beograda i tako pokrenuo interesovanje javnosti za još jedan slučaj uništavanja kulturne baštine koji u ovom slučaju još teži pošto je reč o svetinji i inače ugrožene romske zajednice.
BAGERI SU STIGLI U ZORU
Romske prostorije u ulici Gospodara Vučića 49. datiraju od 1926. U njima se nalazi kapelica sagrađena u slavu Tetkice Bibije kao i spomenik Romima poginulim u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu kao i onima koji su poginuli na poletku Drugog svetskog rata u zloglasnom događaju nazvanom Beogradska racija. Ikona u kapelici podsetila me je na živopisne rastafarijanske slike u mauzeoleju Boba Marlija u selu Najn Majl na Jamajci o kojem sam pisao u “Vremenu” u februaru ove godine.
Branislav Jovanović sa početka priče uputio me je na Kostu Savića, predsednika Odbora za odbranu svetinja: “Kapelica i spomenici u Gospodara Vučića 49 jedinstveni su na teritoriji našeg grada i za nas Rome imaju veliku sentimentalnu vrednost. Prvi spomenik je podignut 1926. uz pomoć dobrovoljnih priloga srpskog, ciganskog i jevrejskog stanovništva.
Nažalost, on je nacionaizovan 1976. godine. Bunili smo se, ali niko od nadležnih nije tome pridavao značaj!”, priča Kosta Savić i otkriva da je ovaj kompleks pripadao gradu polovine marta ove godine: “Bio je 4. septembar 2019. ujutro kada su me nazvali da hitno dođem do prostorija našeg udruženja. Bez ikakve najave i upozorenja, bageri su krenuli da ruše. Odmah smo pozvali patrolu policije koja je reagovala. Uništavanje je odloženo, ali je ovom prilikom krov većim delom srušen. Ceo postupak je 14. septembra zaveden u Drugom osnovnom sudu u Katanićevoj i od tada, već evo više od godinu dana, nije ništa preduzeto, a svi se prave gluvi na naša pitanja!”, tvrdi Kosta Savić.
Prema njegovim rečima Romi su slali gradonačelniku Beograda zahtev za prijem i odbraćali se raznim institucijama. Nisu ih udostojili nikakvog odgovora. Nisu reagovali ni Republički ni Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture i ovo nije nije ovo prvi takav slučaj ćutanja “struke”. Samo u ovoj godini bilo je više primera a u Beogradu je najveću buru podiglo rušenje kuće u Resavskoj 25 u kojoj se nalazio restoran “Epigenia”. Objekat iz 1907. projektovao je slavni – Jovan Ilkić koji je izgradio i zgradu Narodne skupštine, Hotel Moskva, Oficirski dom u Kralja Milana 48, Dom Društva Sv. Save u Cara Dušana 13, Crkvu Sv. Trojice u Paraćinu…
LANAC I KATANAC
Vratimo se slučaju romskog svetilišta u Gospodara Vučića. Ivan Vasić, sekretar Udruženja beogradskih cigana svečara tetkice Bibije tvrdi da su novi vlasnici objekta u proteklih nekoliko meseci zabranu dolaska pravdali novonastalom situacijom sa koronavirusom, a zvanično, pre dva meseca katanac i lanac koji su služili za zaključavanje, nestali su preko noći i zamenjeni su, te Romi više ne mogu ni na koji način da uđu u svoje prostorije: “Planirano je rušenje, a da li će spomenik biti izmešten ili uništen i dalje nemamo informacije. Sve liči na to da je drugi scenario verovatniji. Svaki trenutak je kritičan. Verovatno samo čekaju dozvolu za rušenje i onda nema povratka, ali mi se ne predajemo. Nemamo adekvatnu podršku ni u javnosti. Jedna nacionalna televizija je snimila prilog o svemu, ali je on pušten u 6 časova ujutru. Drugi put me je kontaktirala novinarka iz jedne redakcije, koja je rekla da dođem na mesto gde se nalazi spomenik da napravimo prilog, ali je umesto toga napravila nekoliko fotografija i otišla. Zvao sam je nekoliko puta, pravdala se da mora da priča sa nadležnima te da će me posle toga kontakirati. Završilo se na tome. Sada nam je jedina opcija da dopremo do što većeg broja ljudi preko društvenih mreža, mada ne vidimo izlaz i kao poslednju opciju planiramo da uputimo molbu za prijem kod Predsednika ili Premijerke. Samo deset minuta bi nam bilo dovoljno. Ne tražimo više. Imam sve papire, sve molbe i zahteve koje čuvam i koje mogu svima da pokažem. Ne možemo da odustanemo od borbe za našu svetinju koja nam se na ovako svirep način otima!”, tvrdi Ivan Vasić.
Pre nekoliko dana reagovali su zajedničnim saopštenjem Društvo konzervatora Srbije, Evropa Nostra Srbija i ICOMOS Srbija. Ove tri organizacije uputile su javni apel svim nadležnim institucijama Republike Srbije i Grada Beograda “u cilju sprečavanja rušenja spomenika palim borcima iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, spomen ploče palim borcima iz Drugog svetskog rata i kapele posvećene Tetkici Bibiji u ulici Gospodara Vučića 49!” U apelu se naglašava da je Slava Tetkica Bibija od decembra 2019. godine uvrštena i u registar nematerijalnog kulurnog nasleđa Srbije pod rednim brojem 49, čime kapela Tetkice Bibije postaje još značajnija kao aktivno kultno mesto, posvećeno ovoj nekanonizovanoj svetici.
NENADOKNADIVA ŠTETA
“Apelujemo da se odmah zaustave sve vrste pritisaka na dosadašnji rad stručnjaka i romske zajednice koji udruženim snagama već godinama pokušavaju da navedene objekte istraže i zaštite, a užurbane akcije rušenja i netransparentna promena vlasništva nad objektima u okviru parcele sankcionišu. Gubitak ovih značajnih spomenika predstavljao bi nenadoknadivu štetu našem društvu i značio bi brisanje jednog izuzetno važnog istorijskog sloja u kulturi grada Beograda i Republike Srbije!”, kaže se u apelu ova tri udruženja.
Pišući ovaj tekst setio sam se razgovora koji sam pre pola godine za novosadski “Dnevnik” vodio sa Gavrilom Vinčićem (94) iz sremskog sela Molovin. On mi je pričao o likvidaciji 120 članova romske porodice Familić iz tog mesta od strane ustaša 1942. godine. Tokom progona Familića od Molovina do Železničke stanice u Šidu sa koje su poslani u Jasenovac odakle se niko nije vratio – Romi su morali da sviraju i pevaju dok su ih tukli i takao je nastala čuvena “Mugina pesma” sa stihom “Ciganska je tuga pregolema”, proslavljena kasnije u filmu “Cigani lete u nebo”.
Patnje kroz koje su naši Romi prošli u 20. veku zaslužuju da se u 21. prema njima i njihovim svetinjama odnosimo sa posebnim poštovanjem i pažnjom.
Autor svih fotografija: Goran Zlatković
Rođen 27.7.1968. u Baču (Vojvodina, Srbija). Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar – u početku kao novosadski dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”; zagrebačke “Arene”, sarajevskih “Naših dana”. Sarađuje i u magazinima “Vreme” i “Stav”.
1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika “Index”. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina “Nezavisi Index” koji će kasnije 1993. promeniti ime u “Svet” iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa.
Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika – 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godišnje.
U porfoliju kompanije pored domaćih (poput magazina “Lepota i zdravlje”, “Svet”, “Pošalji recept”, “Lekovito bilje” itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: “The Economist”, “Hello!”, “Gloria”, “Story”, “Star”, “Lisa Moj stan”, “Hausbau”, “Brava Casa”, “Bravo”, “Alan Ford”, “Grazia”, “La Cucina Italiana”, “Auto Bild” i brojni drugi.
