Na kraju naše posete Senti, već je pao mrak i mi odlazimo u čuveni restoran “Papuli” gde ćemo uz riblji paprikaš uz testo sa sirom i slaninicom – slušati priče Lasla Tarija lokalnog istoričara i hroničara Sente. Čuveni konobar Isa ga smo trebali da pozdravimo u ime Ištvana Pastora, radio je prvu smenu i više nije bio tu.
Laslo Tari nam priča kako je pre dve godine povodom Dana grada ispred Gradske kuće postavio uličnu izložbu koja je prikazivala elektrifikaciju grada pre 125 godina, što je bio veoma značajan korak u razvoju Sente, dok je drugi deo posvećen obeležavanju 50 godina od poplave, koju je izazvala reka Tisa, i koju su Senćani uspeli da savladaju udruženim snagama. „Kada je u junu 1970. Tisa dostigla maksimalan vodostaj u Mađarskoj su brane na mnogim mestima popustile i voda se razlila, tako da smo mi imali sreće u toj nesreći, da nije bilo još veće poplave, pa se Tisa povukla, a „Mađar So” je 30. juna objavio zanimljiv naslov, pomalo već karakterističan za socijalizam: Pobedili smo Tisu!”, priča Tari.
Laslo započinje priču o Ištvanu Ramadaniju, koloritnom Senćaninu rođenom u porodici koja se u Sentu još šezdesetih doselila sa Kosova, navodno zbog krvne osvete. Ramadani je važio za “žestokog momka”, guste crne kose, visok, nabildovan i istetoviran od glave do pete šepurio se na gradskoj plaži…
“Krajem leta 1973. došao je na odsustvo iz zatvora Goli Otok (pre je to bio zatvor za političke robijaše, pa je posle pedesetih godina, otok-logor pretvoren u zatvore za najteže kriminalce sa cele teritorije SFRJ), razgovarao sam sa Ištvanom i on mi je pričao puno o robijaškim danima. Ispričao mi, kako je i on učestvovao u zatvoskoj pobuni na Golem Otoku…. Kako mi je rekao, na njega su primenjivali elektrošok-tarapiju, da bi ga smirili. Kad mu je istekla robija, vratio se u Sentu i zaposlio u fabrici nameštaja “TIsa” Senta. Pored toga je bio i izbacivač iz diskoteka…”, priča Tari i dodaje da je Ramadani od strane vlasti imao je poseban tretman: “Njega je mogla samo savezna milicija da liši slobode – ali do toga nije došlo – on se uozbiljio, smirio se i nije više nikad učestvovao u tučama!”
Bio je izbacivač u brojnim diskotekama, između ostalih i u legendarnom “Mojo Clubu”, zaštitnom znaku Sente u koji od 1991. kada je osnovan do danas – na rok i džez koncerte dolazi publika iz celog regiona.
Ramadani je devedesetih otišao u Budimpeštu gde je postao izbacivač u čuvenom “Old Men’s Pubu”, jednom od prvih pabova u tranzicionoj mađarskoj prestonici. Ubrzo je snalažljivi Senćanin postao i jedan od suvlasnika paba. Kažu da je bio veoma grub prema ženama ali da su mnoge uprkos tome ludele za njim. Jedna od Ramadanijevih devojaka, izvesna Henijeta, Mađarica iz grada Hodmezevašarhelji, znatno mlađa od njega (imala je tada 36 a on 62), ubila ga je 2011. Prema policijskim izvorima Ramadani je pokušao da je davi a ona je dohvatila tiganj i uspela da ga usmrti sa nekoliko udaraca. Posle toga je po sopstvenom priznanju isekla njegovo telo na sitne komade koje je kasnije spalila. Henrijeta je priznala ubistvo ali Ištvanovi ostaci nisu nikada pronađeni pa je devojka oslobođena zbog nedostatka dokaza. Prema izboru portala “Daily News Hungary” ovo ubistvo uvršeno je u sedam čuvenih zločina u Mađarskoj gde tela nikada nisu pronađena.
Rođen 27.7.1968. u Baču (Vojvodina, Srbija). Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar – u početku kao novosadski dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”; zagrebačke “Arene”, sarajevskih “Naših dana”. Sarađuje i u magazinima “Vreme” i “Stav”.
1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika “Index”. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina “Nezavisi Index” koji će kasnije 1993. promeniti ime u “Svet” iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa.
Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika – 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godišnje.
U porfoliju kompanije pored domaćih (poput magazina “Lepota i zdravlje”, “Svet”, “Pošalji recept”, “Lekovito bilje” itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: “The Economist”, “Hello!”, “Gloria”, “Story”, “Star”, “Lisa Moj stan”, “Hausbau”, “Brava Casa”, “Bravo”, “Alan Ford”, “Grazia”, “La Cucina Italiana”, “Auto Bild” i brojni drugi.
