Austrougarska kasarna “Eugen Savojski” sagrađena 1912. udomljavala je tokom 20. veka mnoge vojske, sa platoa ispred nje izgovorena je čuvena filmska rečenica “Das ist Valter” a od 2002. prepuštena je zubu vremena i psima lutalicama
Svaki put kada bi smo iz pravca Jahorine ulazili u Sarajevo, sa desne strane, visoko na brdu, u naselju Vratnik iz magle bi izronio gigantski objekat nekadašnje kasarne Jajce. Iz daljine se videlo da je objekat napušten ali i to da njegovu lepotu i grandioznost nisu uspele potpuno da naruše decenije nemara i zapuštanja.
Ovoga puta usled nedostatka snega na Jahorini, odlučili smo se da ranije krenemo u Sarajevo i pre ručka u susednom naselju Sedrenik – obiđemo i famozno “Jajce”.
Uskim putem između prizemnih kuća i džamija sitžemo na uzbrdicu na kojoj je smeštena nekada slavna kasarna. Dočekuje nas zatarabljena kapija sa natpisom da je ulaz strogo zabranjen neovlaštenim licima jer postoji opasnost od obrušavanja. Na mermernoj ploči na kojoj piše “Kasarna Safet Hadžić” (ime koje nosi od 2002) markerima su se potpisali Hamzo i Džan a stoje i natpisi: “Lepi je tu” i “Turbo dizel”.
Odlučujemo se da napravimo krug oko objekta u nadi da ćemo poučeni iskustvom sa napuštenim dvorcima u Vojvodini, već naći neki prolaz da uđemo u dvoriše kasarane. Međutim, nadležni u Oružanim snagama BiH u čijem je vlasništvu objekat potrudili su se da tako dobro hermetički zatvore sve potencijalne ulaze da se bez ozbiljnog rizika, povećanog činjenicom da smo strani državljani, ipak nismo usudili da uđemo u dvorište “Jajca”.
Prolazeći sa zadnje strane, u blizini čuvene Bijele džamije sreli so jednog komšiju koji je na pitanje – hoće li nešto biti sa kasarnom, samo odmahnuo rukom i rekao: “Hoće! Srušiće se pa će neko tu da zida!”
Rečenica, na žalost tako česta na ovim prostorima. Kroz otvore u ogradama vidimo pse lutalice koji već dve decenije ovu, jednu od najatraktivnijih lokacija u glavnom gradu Bosne i Hercegovine koriste kao svoje ekskluzivno stanište.
Gradnja kasarne započela je 1912. a završena je pred početak Prvog svetskog rata. Zvanično je otvorena dve godine kasnije 1916. i ponela ime po knezu Eugena Savojskom. U periodu od otvaranja do devedesetih godina prošlog veka predstavljala je jedan od većih i značajnihih objekata u sklopu sistema „Tvrđava Sarajevo”. 1915. je iz Jajca u kasarnu “Eugen Savojski” preseljena austro-ugarska vojna bolnica kako bi soldati na frontu imali bolju zdravstvenu zaštitu, pa otuda i naziv objekta. Od 2002. godine kasarna nosi gorepomenuti naziv „Safet Hadžić”, ali u većini dokumenata i turističkih prospekata grada Sarajeva pominje se kao „Jajce”. Kasarna je bila dom različitih vojnih formacija od gradnje do danas. Po završetku Prvog svetskog rata, zgradu je koristila Vojska Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevine Jugosavije).
U Drugom svetskom ratu trupe Vermahta zauzele su kasarnu i koristile je do kraja rata kada prelazi u ruke Jugoslovenske narodne armije. JNA je ostala u kasarni sve do početka 1992. i rata na području Bosne i Hercegovine kada je preuzima Armija BiH. Po završetku rata, zgrada je ostala prazna bez ikakvih ideja o njenom korišćenju i sanaciji, a pripala je Oružanim snagama BiH. Prema Dejtonskom sporazumu, svi objekti koji se nalaze na manje od 800 m vazdušne linije od granice dva entiteta (što je ovde slučaj), ne mogu da imaju vojnu namenu. Kasarna je 2009. dobila status nacionalnog spomenika Bosne i Hercegovine što se po njemu današnjem stanju ne bi moglo zaključiti i tu je vrlo slična brojnim ovakvih objektima u Srbiji.
Kasarna ima simetričnu osnovu u obliku slova “E” što je, veruje se, bilo u čast kneza Eugena Savojskog po kojem je u početku i nosila ime. Južno krilo, koje je i najveća zgrada u kompleksu postavljeno je u smeru istok-zapad. Ostala, manja krila se nadovezuju na njega prema severnoj strani. Fasada sa južne strane zdanja, kao glavna fasada je posebno oblikovana sa četiri kule – dve velike i dve manje centralne. Površina celog kompleksa je oko 8.812 m². Veći dio krovne konstrukcije i zidova je uništen. Procenom je utvrđeno da se šteta na objektu kreće do 85%. U aprilu 2018. lasarna je dodeljena na korišćere Gradu Sarajevo koji je početkom 2019. krenuo u čišćenje područja oko samog kompleksa.
Inače, enterijer nekadašnje kasarne, kao i njena lokacija, bili su inspiracija režiseru Hajrudinu Šibi Krvavcu u kultnom filmu “Valter brani Sarajevo”. Upravo je na platou ispred kasarne snimljena i legendarna scena i slavna rečenica “Das ist Walter”. Kada se govori o gledanosti filma “Valter brani Sarajevo”, obično se barata o milijardu, nerijetko čak i o milijardu i po gledalaca. Najveću zaslugu za to imaju naravno Kinezi. Naime, u Kini je 1975. godine film prikazan na državnoj televiziji i tada je stekao veliku popularnost. Nije teško zamisliti koji broj kineskih ali i drugih turista bi sređena Kasarna Jajce pretvorena u luksuzni hotel – privukla.
“Imao sam ovde pre par godina grupu arapskih investitora koji su bili spremni da investiraju u Kasaranju Jajce i to sumu od preko 10 miliona eura, međutim, lokalni političari nisu mogli da se dogovore oko toga i objekat je danas u stanju u kakvom ste ga videli!”, ispričao mi je sutradan na Jahorini jedan sarajevski bankar.
Adnan Vlajčić iz Udruženja turističkih vodiča Sarajeva “Vučko” smatra da je kasarna Jajce zbog lokacije na kojoj se nalazi ogroman turistički potencijal koji je neophodan prvenstveno da zadrži goste duže u Sarajevu. Veliki broj turista je zainteresovan za kasarnu Jajce i ne može da veruje da se ne može staviti u funkciju, kao muzej ili hotel. Sarajlije kažu da se Baščaršija mora rasterititi i da je Vratnik ogroman potencijal, zbog Žute tabije, kasarne Jajce, Višegradske kapije, Bijele tabije, Zmajevca…
Nakon što smo napravili krug po strmim ulicama oko kasarne i vratili se nazad do automobila krenuli smo ka Sedreniku na ručak. Vožnja uskim i strimim ulicama zimi kada one zalede predstavlja avanturu u koju se retko upuštaju i ovdašnji taksisti. Stižemo napokon u “Bašču kod Ene” i uz kljukušu (tanku pitu od sitno seckanog krompira), burek i zeljanicu zalivene hercegovačkim crvenim vinom pričamo o tome kako je odnos prema kulturnom nasleđu, osim kada je reč o verskim objektima koji su proteklih decenija svuda obnavljani, gotovo identično nemaran u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji.
Baština koju su nam ostavila carstva koja su vladala ovim prostorima je i naše nasleđe ali i ogroman turistički potencijal koji može da zaposli mnogo ljudi i zadrži ih u svojim sredinama. Ali u lavirintima naših mentaliteta, birokratskih procedura, koruptivnih političkih elita i investitorskih apetita – veliki broj tih vrednih objekata nestaje pred našim očima.
Rođen 27.7.1968. u Baču (Vojvodina, Srbija). Srednju školu završio u Bačkoj Palanci, Pravni fakultet studirao u Novom Sadu. Od 1990. radi kao novinar – u početku kao novosadski dopisnik beogradskih “Večernjih novosti”; zagrebačke “Arene”, sarajevskih “Naših dana”. Sarađuje i u magazinima “Vreme” i “Stav”.
1992. sa grupom studenata obnavlja izlaženje studentskog mesečnika “Index”. Posle dva broja sledi smena celokupne redakcije i pokretanje magazina “Nezavisi Index” koji će kasnije 1993. promeniti ime u “Svet” iz kojeg je nastala izdavačka kuća Color Press Grupa.
Danas na čelu Color Press Grupe najvećeg izdavača magazina u regionu sa kompanijama u svih 6 republika – 110 magazina, 25 internet portala i preko 80 konferencija i festivala godišnje.
U porfoliju kompanije pored domaćih (poput magazina “Lepota i zdravlje”, “Svet”, “Pošalji recept”, “Lekovito bilje” itd) nalaze se i brojni licencni brendovi: “The Economist”, “Hello!”, “Gloria”, “Story”, “Star”, “Lisa Moj stan”, “Hausbau”, “Brava Casa”, “Bravo”, “Alan Ford”, “Grazia”, “La Cucina Italiana”, “Auto Bild” i brojni drugi.
